Pričalo se na sva usta da su bili ljubavnici, ovo je istina o vezi Merime Isaković i Žarka Lauševića!

Glumica je istakla da između nje i "Tupče", kako je zvala Žarka, ničega višeg nije bilo od prijateljstva.

- Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najintimniji deo deo bića u meni. Bili smo kao porodica iako krvlju nismo bili vezani. Za mene Tupčo, za sav ostali svet Žarko Laušević. Naše scene u "Staklenoj menažeriji" su zapamćene i voljene do dana današnjeg. Naš odnos je bio susretanje dve duše. Nikad ukaljan - kazala je ona za "Nedeljnik".

Glumica je istakla i da je njen pokojni muž Vladica znao da ona i Žarko Laušević nisu bili ljubavnici.

- Vladica je znao da je priroda odnosa Tupča i Tupča bespolna - istakla je Isakovićeva.

Merima je rekla da njen razvod sa suprugom Vladicom nije imao veze sa Lauševićem:

- Vladičin i moj razvod nema nikakve veze sa Žarkom Lauševićem, niti sa Tupčom. Naš razvod je tužan neuspeh žestokog pokušaja da istrajemo u vremenu kada se Jugoslavija raspadala. Ja sam donela tu drastičnu odluku misleći da će ga to prenuti iz patnje izazvane poslovnim i političkim stradanjima i da će nas ojačati i uzdići iz trenutne krize. Moja odluka je bila prejaka. Pogrešna.

Merima je, podsetimo, u velikoj ispovesti "Nedeljniku" do sitnih detalja ispričala sve o kobnom susretu sa kolegom Branislavom Lečićem 1978. godine, tokom kojeg ju je on, kako tvrdi, seksualno napastvovao i pokušao da je siluje

- Shvatam: pokušava da skine moju haljinu. Svlači je. Pokušava da mi razmakne noge. Užasno je jak! Kao da me kleštima lomi. Ne mogu. Ne na snagu... Ako uspe da me ima, umreću noćas. Čvrsto sam savijala noge. Ne znam kako. Uspela sam obe noge da gurnem između njegovih nogu, kao da sam stablo, uplićući nogice u "lijanu", udarajući ga u prepone. Nisam imala dovoljno prostora za zamah, tako da je on moj pokret doživeo kao seksualnu stimulaciju. Užas! Bogato sam povratila po sebi. On je odskočio, zapanjen i zbunjen. Kao da je to bio momenat ljudskosti... Čujem dalje svoj glas: "Molim te, donesi peškir, natopljen vrućom vodom, brzo, brzoooo, uuuh..." On se okretao kao hipnotisan. Doneo je vruć peškir. Zaustavio se na tren. Pitao je: "Foliraš li me? Je l me to foliraš?". Zbunila sam ga. Držala sam ga za obe ruke. Čvrsto... Nije shvatio. Držao me je kratko vreme, kao u šoku. Čekala sam da smrad kiseline od povraćanja blagovremeno prevlada. Polako sam sela, pa se pridigla i ustala. U svakom momentu sam tražila da mi on u tome pomogne držeći ga za ruke... Zahvaljujem. Kažem da je najbolje da idem kući, molim ga da mi pozove taksi. I dalje ga držim za ruke... On opet stade: „Foliraš me?“ - ispričala je ona, te istakla da je posle toga uspela da izađe iz stana i da se odveze taksijem.