Grozno je živeti sa nekim koga ne volite, imamo epidemiju usamljenosti!

Nakon što je otpočelo snimanje serije „Azbuka našeg života“, nastale prema motivima dvaju romana Mirjane Bobić Mojsilović – ,,Azbuka mog života“ i „Muška azbuka“, saznali smo, između ostalog, koja slova ona gotovo nikada ne piše i ne pominje iz ,,azbuke njenog života“. Mirjana je prokomentarisala i pažljivo odabrane glumce, koji će nositi emotivnu priču serije, ali se osvrnula i na svoj život.

Jednom prilikom ste izjavili da glavnu junakinju ,,Azbuke” mora igrati genijalna žena, pametna, duhovita, ona koja zna da se nosi sa svim izazovima sadašnjosti. Zašto baš Aleksandra Janković?

Ona je toliko dobar izbor rediteljke i producentkinje Jelene Bajić Jočić da nemam reči. Kad smo se srele na snimanju serije, Aleksandra mi je rekla da ima osećaj da u nekim trenucim igra svoj život. To je, dakle, sjajan izbor glumca, a za pisca je to veliki kompliment. “Azbuka” je priča o svim našim životima, takvim kakvi jesu.

Jadran Malkovič je nedovoljno poznat našoj javnosti. Zbog čega je on sinonim muškarca opisanog u vašoj knjizi?

On prvo izgleda fenomenalno. Fizički veoma podseća na mog glavnog junaka Uroša. Spolja – mačo muškarac, lepe spoljašnjosti, situiran i siguran u sebe, iznutra krhak, u stvari, dobar čovek koga je ideal relativnosti svega pod kapom nebeskom, kao i mnoge muškarce koje znamo, uništio.

Koje je najbitnije slovo u azbuci vašeg života i šta simbolizuje?

M, kao mama, kao Mila, M kao početno slovo mog imena. Kao milost, kao možda, kao mir.

Koje slovo iz azbuke vašeg života nikada ne pišete i ne pominjete, i zbog čega?

Možda opet slovom M, kao mržnja. Mržnja je naporna, iscrpljujuća, odvratna, i slovo G, kao goričina. Trudim se da ta dva pojma proteram iz svog univerzuma.

Koliko je po vašem mišljenju lošeg, a koliko dobrog u onoj čuvenoj „bolje dobar razvod, nego loš brak”?

Ima mnogo istine u toj izreci. , ne poštujete i ko vam od života pravi pakao. S druge strane, toliko se danas lako ljudi rastaju, toliko je ego preuzeo vladavinu nad svim, toliko je malo odgovornosti i prijateljstva. Mi, romantičari, verujemo da je brak pre svega ljubav koja je prerasla u prijateljstvo, i ako toga ima, onda se svi problemi prevazilaze. Ali za prijateljstvo je potrebno da se pre svega ljudi poštuju. Nažalost, odasvud nam stižu poruke da su brak i porodica nebitni i demodirani. Zato imamo epidemiju usamljenosti.

Koja je vaša uloga u seriji i kako je došlo do toga da se oprobate i kao glumica?

Mislim da ima neke divne simbolike u toj maloj Jeleninoj igri, da piscu ponudi da igra psihoterapeuta svom književnom junaku. Jer pisac, u stvari, u svom delu to i jeste. Bilo mi je simpatično i naporno na snimanju te dve male scene. Šalila sam se pa sam rekla, posle, da nikada ne bih mogla da budem glumica jer je to mnogo težak posao.

Kako ste, kao samohrana majka, sačuvali ćerku jedinicu od mnogobrojnih loših javnih uzora koji su nam od devedesetih prezentovani u medijima?

Trudila sam se da joj ja budem uzor! Rasla je gledajući mene kako pokušavam da se sa strašću, humorom i bez neke kuknjave izborim za svoje pravo da postojim, a da ne budem u usamljenoj gomili.

Kako ste odbranili sebe i svoju stvaralačku nit tih godina?

Kad vam nije bitno da vladate bilo čijim životima, kad niste alavi ni na novac, ni na slavu, ni na moć, onda ste prilično slobodni. Ali i sloboda ima cenu.

U najtežim godina, za vas obojenim tugom, kada ste postali udovica, osim ćerke, šta vam je bio „modus vivendi“?

Samo ćerka! I da se ne obrukam.

Šta danas boji radošću vaše dane?

Sve, a ako nema boje, sama uzmem četkice i naslikam nešto. Radost su mi samo sitnice – kuvanje, muzika, prijatelji, smeh, hodanje ulicama Beograda.

Da li vam nekad nedostaje novinarstvo i koja je vaša najlepša, a koja najružnija uspomena iz perioda kada ste bili jedan od vodećih novinara?

Ne nedostaje mi nimalo. Nisam dvadeset godina ušla ni u jednu redakciju. Imam jedan portal za koji pišem pričice iz života i to je sve. I vesti čitam dijagonalno, ne mogu da podnesem širenje užasa i straha u svim medijima, i domaćim i stranim. Radije gledam na Jutjubu ljude koji imaju zanate, koji nešto gaje, koji mese sopstvene male živote, i to mi je nešto najinspirativnije.