Gorica Popović progovorila o glumi, sujeti, pa otkrila pravu istinu!

Promo

Gorica Popović, Biljana Krstić i Niggor, Foto: Promo

U razgovoru za VIP otkriva koliko je danas teško baviti se glumom, odakle crpi snagu za novo sutra i priznaje da nikada nije padala u depresiju zbog odluka koje je donosila kao mlada.

Kako kaže, vremena za kukanje nema, a osmehom se bori protiv svega što joj ne ide naruku.

Uvek ste nasmejani, čak i posle mnogo sati provedenih na setu. Kako vam to uspeva?

- Svi mi imamo dane kada nam nešto nije po volji i kad ne možemo olako da se izborimo sa osećajem da smo zbog faktora na koje ne možemo da utičemo nezadovoljni. Ipak, otkad pamtim, vodila sam se time da smo sami zaslužni za svoju sreću i birala da u svoj dan unesem nešto što mi pričinjava zadovoljstvo bez prevelikog napora. Nije sreća uspeti u ostvarenju velikih stvari. Sreća je veća u onim malim, na koje tako često zaboravimo i koje ne vrednujemo.

Kada se osvrnete na prve glumačke korake, koliko toga se promenilo u odnosu na danas?

- Neretko čujemo da je današnje vreme „ludo“ vreme i svi nešto kukaju na godine koje prolaze i tvrde da nikada nije bilo gore. Nisam tip čoveka koji kuka i koji traži negativno u poslu, u prijateljima ili u životu inače. Novo vreme, novi ljudi, mladi glumci, sve to nosi novu energiju, dobru energiju koja i nama matorima može da donese snagu i želju da budemo bolji i pomalo drugačiji. Nije sve na šta nismo naviknuti loše i nije sve o čemu ne znamo pogrešno i za osuđivanje.

Screenshoot Youtube

Gorica Popović, Foto: Screenshoot Youtube

Često se upravo mladi glumci žale da im je teško da dođu do posla. Kakav je vaš stav o tome?

- Svi smo svedoci toga da je mladim glumcima prostor za napredovanje i probijanje sužen. Kada bih imala mogućnost, svima bih im dala posao, povukla ih sa sobom u pozorište i učinila da im svaki dan bude ispunjen angažovanjima. Nije lako, ali situacija se ne razlikuje mnogo ni kod onih koji su život posvetili glumi. Malo je uloga, malo je predstava, ali teši me da oni koji uistinu odluče da je glumački poziv pravi poziv za njih znaju da se izdignu i vrate na osećaj zbog kojeg su odlučili time da se bave.

Da li ste se ikada pokajali što ste odabrali da budete glumica?

- Kako sam rekla, ne pripadam grupi onih koji će olako da padnu u depresiju i kaju se zbog malih ili onih većih odluka. Čak i kada nije bilo posla u glumi, nisam padala u očaj i kritikovala taj poziv. Sve je onako kako jeste, razlika je jedino način na koji određenu situaciju posmatramo. Nikada ne bih mogla da sedim skrštenih ruku i besposleno kukam na sve što se dešava i ne dešava. Sa energijom koju imam, poludela bih da ne radim ništa. Otud i moja radionica ili, kako volim da kažem, svaštara, želja da šetam, budem u prirodi, pročitam dobru knjigu, da se družim, smejem šalim. Sve samo da mi dan ne prođe u nezadovoljstvu i lenčarenju.

Po svemu sudeći, nećete skoro u penziju?

- Penzija dođe onda kada ste za nju spremni. U mom slučaju, još nije došlo do toga. Volim scenu i izlazak na scenu mi pričinjava osećaj sreće i neopisivog zadovoljstva. Nema razloga da odem od toga i mogu da obećam da ću se glumom baviti dok god mogu da stojim na nogama i dok god mogu da zapamtim tekst.