Glumi inspektorku u seriji "Grupa", a sada je otkrila šta se desilo kada su je prepoznali ljudi na ulici

 Sa Tijanom smo razgovarali o liku inspektorke Jakšić, koju tumači, a ona je za „Alo! TV“ otkrila kako se pripremala za ovu ulogu i zbog čega je serija posebno popularna među ženskom populacijom.

Ko je zapravo inspektorka Jakšić?

- Ivana Jakšić je vrlo kompleksan lik, koji kao i svaki čovek ima svoje borbe, strahove, strasti... Ona je profesionalac u svom poslu, ortak, vrlo autentična i neposredna! Ima svoj crno-beli svet, koji možeš da voliš ili ne voliš. Sličnosti sa likom uvek postoje, nekad više, nekad manje. Dajući sebe nekom liku, ti mu daješ i lični pečat. Uvek mi je bitno da uloga koju tumačim ima života u sebi jer ljudi na taj način mogu da se identifikuju, da se vežu za lik, za njenu priču, da ima to „nešto“ zbog čega želiš da je gledaš.

Kako ste se pripremali za ulogu? Jeste li imali nečiju pomoć?

- Pred početak snimanja imali smo ozbiljna istraživanja, upoznavanje s tematikom, koja je u startu depresivna i mračna! Svega smo se naslušali, raznih priča u razgovorima s policajcima, psiholozima, socijalnim radnicima, dilerima, srednjoškolcima... Stručni saradnik nam je bio jedan od najiskusnijih beogradskih inspektora. Sve to je imalo uticaj na radnju serije. Pored toga, gledali smo dosta filmova, serija, dokumentaraca... Imali smo neku vrstu i fizičke pripreme, odlazak u streljanu, na treninge... Uvek nešto novo naučiš i uglavnom se dešavaju situacije koje te izbacuju iz zone komfora. Tad znam da sam na pravom putu.

Veliku gledanost serija je izazvala među ženskom populacijom. Zašto?

- Da, čula sam to i drago mi je da je tako. Svakako da su oba roditelja bitna u odrastanju i vaspitanju deteta, ali majka je ta koja podiže, koja ima izraženu intuiciju!

Posle emitovanja određenih epizoda bilo je raznih komentara, i to većim delom ženske populacije! Ponekad je teško čoveku da prihvati istinu, zato „Grupa“ odlično komunicira sa gledaocima. Roditelji su zaboravili da pričaju sa svojom decom, gubi se odgovornost, otvorenost za razgovor, hrabrost i snaga za rešavanje problema. Danas niko nikog neće da trpi, svi bi da uživaju. Vi vidite da roditelj, zarad svojih hirova i strasti, zapostavlja svoje dete, pa kad se desi nešto loše, najlakše je okriviti dete. Niko ne kaže da je lako održati zdravu porodicu u današnjem svetu, u kom je sve okrenuto protiv čoveka. Pored toga što se troši u jurnjavi za svakim dinarom, savremeni čovek danas najviše služi sebi, a kad bismo imali samo malo osećaja za drugog i vremena da ga saslušamo, već bi bilo bolje!

Igrate i na daskama koje život znače. Koje vam uloge predstavljaju veći izazov?

- Imala sam tu sreću da su poslednje tri pozorišne uloge bile potpuno različite, a to je nama glumcima vrlo bitno, na taj način razvijam svoje kreativne potencijale i uloga mi postaje izazov. Film i pozorište imaju svoje čari! Pozorište je živa stvar, koja me uvek iznova raduje, ali i film ima svoju magiju.

Postoji li neka zanimljiva situacija sa snimanja koju biste podelili sa nama?

- Ima ih više, uglavnom u akcionim scenama. U jednoj sam toliko bila emotivno uzbuđena. Kadar je bio kupljen, ja nisam ni čula, ostala sam u svom filmu i od sve te euforije spustila sam pištolj, sve je bilo gotovo i odjednom, opet pucanj, nesvesno sam opalila, odskočila i time samu sebe uplašila! Posle smo se svi smejali, naravno.

Prepoznaju li vas ljudi na ulici? Šta vam najčešće kažu?

- Pitaju svašta. Zanimljivo je šta je njima sve bitno i na šta sve obraćaju pažnju. Skoro mi se desila situacija sa nekoliko momaka, pošto privatno nosim kačket, prišli su i rekli: „Inspektorka ne morate da se krijete!“