Domaća i regionalna umetnička scena na 57. oktobarskom salonu ČUDO KAKAFONIJE

Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih u manifestaciju je uvedena uloga umetničkog direktora, selektora ili kustosa koji je odlučivao o sastavu, koncepciji i sadržaju izložbe, te je 2004. godine Oktobarski salon postao međunarodni umetnički događaj u oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji (i regionu) i mesto dijaloga domaćih i umetnika iz čitavog sveta. Kako su bilo koje promene u manifestaciji (od svog početka, do danas) propraćene uz niz različitih reakcija, te ni odluka da Salon postane međunarodnog karaktera nije izostala. Pokazalo se da je uključivanje inostranih umetnika i kustosa u Salon bila dobra i produktivna ideja gde se na neki način izašlo iz uskog lokalnog konteksta, a tačno deset godina nakon ove odluke doneta je odluka, da se ova godišnja izložba tranformiše u bijenalnu, 2014. godine. Bez obzira na sve promene, domaća umetnička scena, je neozabilazan deo svih izdanja Oktobarskog salona, pa tako i ovog.

Vladimir Veličković, Dušan Otašević, Đorđe Ozbolt, Ivan Grubanov, Ivana Bašić, Marija Ćalić, Vuk Ćuk, Maja Đorđević, Aleksandra Domanović, Nina Ivanović, Marta Jovanović, Tijana Kojić, Jelena Mijić, Branko Milisković, Nemanja Nikolić, Katarina Zdjelar, Lidija Delić su umetnici iz Srbije koji će izlagati na ovogodišnjem Salonu naslovnjenom „Čudo kakofonije“; dok su regionalni umetnici: Radenko Milak (BiH), David Maljković (Hrvatska), Darja Bajagić (CG) i Jasmina Cibic (Slovenija).

Ovogodišnji umetnički direktori i kustosi izložbe su Gunar Kvaran (Gunnar Kvaran) i Danijel Kvaran (Danielle Kvaran) koji konceptom Čudo kakofonije (The Marvellous Cacophony) okupljaju 72 umetnika iz celog sveta. Koncept 57. Oktobarskog salona, po kustoskom stejtmentu, počiva na činjenici da je zapadno shvatanje savremene umetnosti postalo univerzalno i da „kakofonija“ od početka 21. veka biva imenitelj disparatnih umetničkih pravaca. Naziv izložbe Čudo kakofonije treba da sugeriše konstelaciju dela koja izražavaju, svojim oblikom, strukturama i sadržajem, raznolikost i bogatstvo kakofoničnog izraza kao važnog elementa ili stanja u savremenoj umetnosti danas. Kustosi kroz izložbu žele da predoče umetničku produkciju u svetu; razmatrajući različite umetničke scene, različite generacije. Te tako struktuisana izložba predstavljaće „instalaciju kao ogledalo sveta“, kao raznorodnu situaciju bogatu kakofonijom.

Izložba će biti postavljena u pet prostora u užem centru Beograda i to u Kulturnom centru Beograda (Galerija Artget, Likovna galerija, Galerija Podroom), Muzeju grada Beograda, Galeriji Remont, U10 umetničkom prostoru, kao i u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Kroz medij videa, skulpture, slikarstva, performansa itd, ideja je da se stavi akcenat na raznoliku umetničku produkciju koja kakofoničnom strukturom izložbe premošćuje nacionalne, rasne, generacijske, rodne, klasne i druge kategorije.

Na ovogodišnjem Salonu napravljen je i zanimljiv izbor umetnika mlađe generacije, koji čine Darja Balagić, Ivana Bašić, Vuk Ćuk, Aleksandra Domanović, Lidija Delić, Maja Đorđević, Nina Ivanović, Tijana Kojić, Radenko Milak, Jelena Mijić, Nemanja Nikolić i Branko Milisković. Većina gore pomenutih je već izlagala u nekim od najpoznatijih institucija u zemlji i inostranstvu. Mada često neuhvatljiva scena umetnika mlađe generacije, koja neretko izmiče radaru, na Oktobarskom salonu pokazuje diverzitet u pristupu i promišljanju bitnih problemskih pitanja u polju vizuelnih umetnosti.

Predstavnici srednje generacije umetnika iz Srbije i regiona su Marija Ćalić, Jasmina Cibic, Ivan Grubanov, Marta Jovanović, David Maljković, Đorđe Ozbolt i Katarina Zdjelar. Čini se da zajedničku nit pomenutih umetnika čini učešće na bijenalima, tačnije Bijenalu u Veneciji proteklih godina i njihomom međunardonom vidljivošću.

Ivan Grubanov radom na Salonu referiše i nadovezuje se na izložbu Ujedinjene mrtve nacije u Paviljonu Republike Srbije kojom se predstavio na 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Morfovane zastave i njihovi vizuelni tragovi predstavljaju vezu sa istorijskim tragovima koje nestajanje nacija ostavlja: raštrkana tela, slomljene istorije, mrtve nacije/zemlje, privremena skloništa i oznake dekonstruisanih kolektiva uronjenih u bol i čežnju.David Maljković, takođe učesnik 56. Venecijanskog bijenala, predstaviće se radom koji istražuje kovnost kolektivnog i individualnog iskustva vremena i prostora.

Umetnik posmatračima poklanja radove koji stvaraju svoj sopstveni prostor, vreme i istoriju, a istovremeno nagoveštava odgovore na neizvesnost nedokučive budućnosti. Tako se često igra mogućnostima koje pružaju mediji koji su mu pri ruci, praveći radove sa većom i intuitivnom upotrebom materijala.

Marta Jovanović je učestvovala na 55. Venecijanskom bijenalu u okviru serije razgovora na temu umetnosti performansa pod nazivom Venice Agendas, zajedno sa nekim od najznačajnijih umetnika i kustosa iz oblasti performansa kao što su Džoan Džonas i Hans Ulrih Obrist. U poslednje vreme njeni performansi su počeli da služe kao katarzično oružje za lične borbe sa materinstvom, međuljudskim odnosima i razvodom. Transformacija kroz koju je Marta Jovanović bila prisiljena da prođe ogleda se u nekoliko radova nastalih tokom proteklih godina u kojima sublimirano otelotvoruje svoje lične probleme.

Katarina Zdjelar – umetnica, teoretičarka, profesorka, aktivistkinja – živi i radi u Roterdamu i Beogradu. Njen najnoviji rad, instalacija Not a pillar, not a pile (Tanz Für Dore Hoyer) kandidovan je za najprestižniju nagradu Kraljevine Holandije na polju umetnosti – Prix de Rome, što se u svetu umetnosti smatra izuzetnim dostignućem. Katarina Zdjelar je predstavljala Srbiju na 53. Venecijanskom bijenalu gde je njen video rad Savršen zvuk (2009) privukao internacionalnu pažnju. Rad Katarine Zdjelar AAA (Moje srce), 2016, snimljen u jednom kadru, prikazuje mladu ženu koja istovremeno izvodi četiri kompozicije. Dok čuva originalni stil, tempo i ritam pojedinačnih dela, ostaje u ključu različitih muzičkih komada. Tišina, muzika, zvuk i reči izmenjuju se i sudaraju.

Jasmina Cibic je poznata slovenačka umetnica koja živi i radi u Londonu. Bavi se analizom specifičnog nacionalnog, političkog, kulturnog i umetničkog porekla, stvarajući karakterističan, sebi svojstven jezik. Koristi medij filma, instalacije, objekta i fotografije. Predstavljala je Republiku Sloveniju na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji svojim projektom Za našu ekonomiju i kulturu, nakon čega je doživela i međunarodni uspeh. Čini se da su radovi Jasmine Cibic multimedijalna priča koju čine film i performans - o odnosu umetnosti, politike, arhitekture, gde često za polazište uzima stvarni arhitektonski objekat. Trenutno, njen rad je deo postavke aktuelne izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku – Toward a Concrete Utopia.

Đorđe Ozbolt poznat je po svom smelom mešanju istorijsko umetničkih modela i bizarnog humora. Studirao je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu i 1991. se preselio u London, gde je nastavio studije slikarstva na Kraljevskoj akademiji. Manje poznat u našoj javnosti, Ozbolt živi i radi u Londonu odakle je u poslednjih nekoliko godina izlagao Galerija Baton, Seul, Koreja (2017); Muzeju Holburn, Bat, Engleska (2015); u Hauser & Wirth, Njujork (2015); u Herald St., London, Engleska (2014) itd.

Ozbolt je učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama, među kojima su Ljubav: prva od 7 vrlina, Centar za savremenu umetnost Hudson Valley, Pikskil, Njujork (2015); Zveri Engleske, zveri Irske, Visual Carlow, Karlou, Irska (2014); Draž kolekcije, Nacionalni muzej umetnosti, Osaka, Japan (2012); Studije figure, Muzej savremene umetnosti, Sent Luis, Misuri; Praški bijenale, Prag, Češka Republika (2007); i The Grand Tour u muzeju Holburn, Bat (2016) i Hauser & Wirth Samerset, Bruton, Engleska (2017). U proleće 2017. izdavačka kuća Hauser & Wirth objavila je sveobuhvatnu monografiju o Ozboltovom radu sa tekstom Olivera Bašjanoa (Basciano).

Dušan Otašević i Vladimir Veličković su predstavnici evropske i srpske umetnosti od druge polovine 20. veka do danas i jedni su od najeminentnijih domaćih umetnika koji će se, posle nekoliko decenija ponovo predstaviti na Oktobarskom salonu. Oktobarski salon održaće se od 15. septembra do 28. oktobra.