Vanja Bulić progovorio o paklu kroz koji je prošao u detinjstvu:" Linčovali su me jer mi je tata bio na Golom otoku"! (FOTO/VIDEO)

Novinar, pisac i voditelj ni danas ne može da govori o tome a da mu glas ne zadrhti i oči ne zasuze. Njegova priča mogla bi da se pretoči u film, koji bi najviše podsećao na ostvarenje "Otac na službenom putu" Emira Kusturice. Ipak, ne sa tako tragičnim krajem, jer Vanja izgovara: "Bez obzira na sve, moje detinjstvo ne bih menjao ni za jedno drugo", a njegov otac sve do smrti 1984. ponavlja: "Greške su moguće".

- Moja majka Bosiljka je bila sa Cetinja, a otac Dušan sa Durmitora. Iz Drugog svetskog rata je izašao kao oficir, major Jugoslovenske armije. Poslali su ga na službu u Štip i tamo su me začeli, a rođen sam u Kumanovu. Tamo su napravili moju sestru Branku, koja je rođena u Skoplju. Onda smo zajedno otišli u Vipavu u Sloveniju, odatle u Sarajevo, zatim u Beograd. Sve u prvih pet godina mog života. Krajem 1952. uhapsili su oca i odveli na Goli otok i ja sam zahvaljujući toj činjenici postao Beograđanin. Da nije bilo toga, verovatno bih kao dete vojnog lica lutao po bivšoj Jugi i završio na Dedinju družeći se sa sumnjivim momcima, odnosno generalskom decom - priseća se Bulić prvih godina svog života.

- Ćale je bio načelnik u Vojno-istorijskom institutu na Kalemegdanu, uhapsili su ga ujutru na poslu, a potom su upali kod nas u stan. Sve su ispreturali i uništili. Imao je bogatu biblioteku, mnoga ruska dela, pa su i to iskoristili protiv njega! Verovali ili ne, osuđen je zato što je izjavio: "Pošten čovek ne može da kupi cigare, samo kulovi i zelenaši." Ma, sve je to bilo namešteno! Čak je i jedan naš dalji rođak svedočio protiv njega. Kad smo mama i ja otišli na Durmitor, prišao joj je da se izvini. Rekao joj je: "Boso, morao sam, ne zameri", a ona ga je pljunula pravo u lice! Tata je prvo bio na Banjici, a onda su slali ljude na Goli otok da bi pravili mesta za vojna lica Hrvatske i Slovenije, jer je po pravilu trebalo da bude isti broj njih, Srba, Crnogoraca... - priča čuveni novinar.Dušan Bulić proveo je godinu dana u zatvoru u kasarni na Banjici, a zatim tri i po na zloglasnom Golom otoku - mestu gde su završavali oni koji nisu bili po volji komunističkoj partiji. Oni koji su izgovorili pogrešnu reč, ili čitali pogrešne knjige.

Vanja je morao preko noći da odraste. Imao je samo pet i po godina, a brinuo je o mlađoj sestri i kući.

- Mama je bila šesti mesec trudnoće. Morala je odmah da počne da radi, pa je otišla na kiretažu. Meni je oko vrata okačila ključ od stana i zadužila me da čuvam sestru. Na papiru mi je pisala šta treba da kupim u radnji, da pokažem prodavcu... Stavljala mi je drva u kaljevu peć i ostavljala šibicu da založim - seća se autor kultnih "Bisera".

Emocije su mu pomešane. Detinjstvo pamti kao srećno i slobodno, a opet opterećeno odsustvom oca, koji mu je silno nedostajao.

- Kad smo došli u Beograd, bilo je desetak paviljona, a toaleti su bili u dvorištu. Niko se sa nama nije družio jer mi je tata bio na Golom otoku. Imao sam detinjstvo Toma Sojera i Haklberija Fina. Bare, pecanje, bambusi, ali je sivi oblak uvek bio tu. Sa nama su se družili samo Martinovići, koji su živeli preko puta nas i isto su imali člana porodice na Golom otoku. Nedavno sam saznao da sam odrastao na konjskom mesu, jer je bilo najjeftinije. To su bile rage iz Drugog svetskog rata. Ipak, svoje detinjstvo ne bih menjao ni za čije, jer ne bih postao ovakav čovek.

Za to vreme, otac nije bio na "službenom putu", ali je nekoliko puta bio na "radnom zadatku", priseća se Bulić poseta Dušanu na Banjici:

- Klupe drvene, sedneš, dovedu ga, plačemo, a Branka viče: "To nije naš tata." On 20 kilograma mršaviji, u sivoj uniformi. Ponavlja: "Dobro je, dobro je." Jedne subote mi došli, a oni kažu da je na radnom zadatku. Kasnije sam shvatio da ga nisu izveli jer su ga prethodnog dana prebili, pa da ga ne vidimo izubijanog. To se ponavljalo. Potom su ga poslali u Hrvatsku.

Kada je imao devet godina, majka Bosiljka, sestra Branka i on su se uputili na Goli otok. Pamti svaki trenutak tog putovanja ka mestu koje ga je podsećalo na grobnicu.

BONUS VIDEO: