Bolna i jeziva ispovest Milana Miloševića: Otac je stalno bio pijan, tukao ga je, a Nove godine je dočekivao u njivi krijući se od njega

 Praznici nemaju za svakoga isto značenje, a to naročito zavisi od uspomena od detinjstva. Nekome sudbina nije bila naklonjena i nosi naročito teška sećanja, kao što je to Milan Milošević.

Voditelj „Zadruge“ za Kurir otkriva da novogodišnje praznike ne pamti po lepom, jer gotovo da ih nije ni slavio zbog oca alkoholičara.

- Moj pokojni otac nije dozvoljavao da kitimo jelku. To za nas nije bio praznik. Četiri ili pet novih godina dočekao sam s majkom u kukuruzima, jer smo bežali od njega. Bio je pijan. Obukli bismo jakne, poneli ćebe, pa nam nije nam bilo hladno. Utrčavao sam u baštu da proverim da li je zaspao, jer onda možemo da se vratimo. On se ujutru kajao. Majka mi je stalno govorila da će sve to proći. Period od Svetog Nikole do Svetog Jovana, kad se zapijalo, uvek nam je presedao.

Jednom nam je i pečenica koju smo ispekli završila u kanalu. Tuče su bile stalno - ispričao je u dahu voditelj, a zatim se prisetio jednog incidenta.

- Jednom sam od drugarice iz osnovne škole dobio jelku koju su hteli da bace. To je bila neka siromašna plastična jelkica s nekoliko grančica, sa stalkom kom je jedna noga bila polomljena. Dala mi je i ukrase i ja sam to okačio u mojoj sobi, a tata je došao pijan s posla. Pitao je samo šta je ovo, a onda je sve to pobacao po ulici. Uplašio sam se toliko da mi više nije palo na pamet da kitim jelku. Bio sam treći razred. Svi su se radovali praznicima, a majka i ja smo živeli u strahu - otkrio je Milan.

- Nekoliko puta me je tata vodio u firmu da dobijem paketić, ali poklone generalno, dok nisam stasao, nisam dobijao za Novu godinu. Nemam nijednu sliku kad sam bio dete. Nisam imao detinjstvo kao druga deca, ali je kod mene dobro što sam znao kako treba da bude. Bio sam svestan nečije greške. Znao sam uvek da postoji bolje i da postoji normalan život i danas sam srećan - priča iskreno Milan i ističe da je tek kad mu je otac umro, imao priliku da promeni život nabolje.

- Otac mi je umro 1995, kad sam imao 18 godina. Tada sam preuzeo sve u svoje ruke. Sve što sam propustio, posle sam nadoknadio - kaže Milan, koji je 2020. dočekao u svojoj kući koju je nedavno kupio, na šta je posebno ponosan.