Skoro 500.000 maraka izgubio je samo u par dana: Saša Popović nije poslušao Brenu što mu se i te kako "obilo o glavu"

Saša Popović, koji je nedavno proslavio je 67. rođendan, najveću slavu stekao je u staroj Jugoslaviji kada je nastupao sa "Slatkim grehom" i Lepom Brenom.

- Mi smo svirali u hotelu "Jugoslavija", nas šestoro i Brena i kao bend smo imali platu 7.000 maraka. Znači svako po hiljadu. To je bila najveća hotelska plata u to vreme u staroj Jugoslaviji, ispričao je jednom prilikom Popović.

Jedan od najboljih estradnih menadžera tada Raka Đokić došao je da sa "Slakim grehom" dogovori saranju pred predstojeću turneju.

- Deco, kažite vi koliko koštate po danu?

- Možemo li mi da ostanemo sami da se izdogovaramo?

- Naravno, nema problema.

Kako priča Popović - jedan iz benda je predložio da mu kažu - 1.000 maraka po danu. Neko je rekao 3.000, a čak je bilo predloga i 5.000 maraka.

- Vidi, Rako, mi imamo naš razglas, rasvetu. Po danu mi koštamo sa svom našom opremom 15.000 maraka.

Brena spustila glavu i izašla napolje.

- Jesi ti siguran za tih 15.000 maraka?, pitao me Raka.

- Jesam.

Dođe tip sa pisaćom mašinom, sastavi ugovor. Ode Raka, dođu ostali iz “Slatkog greha” i pitaju šta je bilo.

- Pristao je.

To je, prema Popovićevim rečima, bilo neviđeno slavlje. Završi se prvih sedam dana turneje.

- Da napomenem da je sve išlo preko računa, ništa nije išlo na crno. I dođe Raka kod nas u sobu.

- Deco, da vam čestitam, zaradili ste 105.000 maraka

Mi skačemo, grlimo Raku, ali on kaže:

- Čekajte, moram da vas pitam nešto. Šta ćemo da radimo sa ovih pola miliona maraka što je ostalo?

- Kako pola miliona maraka?

- Pa za ovih sedam dana smo zaradili 605.000 maraka. Vama treba da platim 105.000, a šta da radim sa tih 500.000?", ispričao je Popović.

Kako kaže Popović, Raka Đokić, nije uzeo pare za sebe. Sastavio je novi ugovor.

- Nama je išlo 99 odsto, a on je tražio da mi njemu odredimo njegov honorar. Potom smo se svi dogovorili da podelimo na 10 delova. I svi su uzeli po 60.000 maraka. Za sadam dana. To je bilo toliko novca da nismo znali šta ćemo sa parama. Ali zakon je tih godina bio takav - imaš kuću vrati stan, ako imaš stan ne smeš da kupiš kuću, lokali su bili u državnom vlasništvu. Mi nismo znali šta da radim sa tim parama. Ali sve se potroši, kaže on.

U jednom trenutku Popović je rešio da višak para stavi kod Dafine u banku.

- Naložili me kako je dobra kamata.

- Sale moj, dušo moja. Znaš kolika je kamata? 12,5 posto, a moj Sale će da ima 17 posto, dočekala me tim rečima Dafina. Jao, meni se već marke vrte pred očima. Prodao sam stan u Novom Sadu, dva automobila i sve stavim kod Dafine. Sledeći mesec dođem i pokupim 20.000 maraka kamate - prisetio se on.

Brena ga je upozorila da izvadi pare iz banke ali je nije poslušao. Kako kaže, dobro se seća tog 28. februara 1993. Bio je u Beču kada ga je pozvala Brena da brzo dođe i da skloni pare iz.

- Dođem u Beograd, odem u Sava centar, ono gužva ogromna. Ja preko veze uđem u kancelariju i oni mi kažu – imaš 405.000 maraka.

- Sitno, krupno ili mešano?

- Kako to mislite?

- Hoćeš da ti isplatimo sitno, krupno ili mešano?

- O, Saki dušo moja, došao si po pare. Ako, tu je mama da sve isplati. Jesi li za kaficu?

- Ja bih da idem.

- Ma ajde jedna kafica. Nego ajde ti još tri meseca da ostaneš, i ja ti posle isplatim 700.000 maraka.

- I ja na kraju pristanem… rekao je Popović.

Posle toga odlazi u Dom sindikata gde ga je sačekala Brena.

- Jesi li podigao pare?

- Nisam. Još tri meseca i imaću 700.000 maraka

- Konju jedan, uzimaj te pare. Kakvih 700.000, kažu da će za pet dana zatvoriti banku.

To je bio 3. mart, a 10. marta je pukla Dafina, prisetio se Popović.