Seka: Nisam želela da živim, htela sam da nestanem, a onda me Veljko odveo na ovo SVETO MESTO gde su me VRATILI IZ MRTVIH!

Početni uspeh nadograđivala je sve atraktivnijim nastupima, albumima sa hitovima i hrabrosti da često radikalno menja imidž. Odrastanje u siromaštvu usmerilo ju je na humanitarni rad, pa je osnovala sopstveni dobrotvorni fond.

U periodu pre nego što je upoznala čoveka svog života, sudbina je Seki počela da sređuje svaki segment života. Sa ocem je uspostavila bliži odnos, redovno su se posećivali, a kada je on oboleo, mesečno mu je u Bosnu, gde je živeo, slala dovoljno novca da bude sigurna kako će mu to obezbediti pristojnu svakodnevicu.

- Kada sam ga upoznala i s njim otpočela vezu, prvi put sam osetila da bih s nekim mogla da živim do kraja života. Bila sam sigurna u svoja osećanja jer je probudio u meni ono što do tada niko nije uspeo. Markantan je i muškarac u svakom smislu te reči. Pored njega čovek ne može da ostane ravnodušan. Ovakav čovek ne sreće se više puta, već samo jednom u životu. Moj život je pretvorio u bajku. Pažljivo smo planirali našu svadbu i uopšte nismo imali tremu, možda samo pred kraj kada je sve bilo gotovo. Bilo je to, zapravo, pozitivno uzbuđenje. Sada definitivno mogu da kažem kako je to bio dan koji ću pamtiti celog života - opisala je svoja osećanja Seka, koja je odmah po otkrivanju nove ljubavi počela da govori kako je Veljko čovek s kojim želi da se ostvari u ulozi roditelja.

Ali pre nego što je postala majka, nažalost, morala je da preboli dva teška iskušenja. Naime, najpre je imala vanmateričnu trudnoću, a potom i spontani pobačaj.

Trnovit put do sreće

- Nisam verovala da mi se to događa. Kad sam prvi put saznala da sam trudna, bila sam najsrećnija na svetu, a moja sreća se srušila za samo nekoliko dana kad sam shvatila da trudnoća nije u redu. Ništa me više nije zanimalo. Prestala sam da mislim na sve oko sebe, nisam želela da živim, htela sam jednostavno da nestanem. Moj suprug i naše porodice su sve vreme bili uz mene, ali i pored toga, moje stanje je bilo sve gore i gore. Danima ništa nisam jela, a nisam bila sposobna ni da govorim. Samo sam želela samoću! Prijatelji su me zvali, ali sam, kad se sve to dogodilo, telefon isključila i jedino mi je prijala samoća. Moj suprug je kontaktirao s mojim psihologom, koji je odmah došao kod nas, nekoliko dana smo vodili kratke razgovore i nakon toga počela sam da spavam po nekoliko sati, ali je nastala nova nevolja, a to su ružni snovi od kojih me i sada, kad ih se setim, obuzme jeza. Na predlog mog supruga, otišli smo na nekoliko dana u manastir Tvrdoš u Trebinju. Tamo smo spavali, družili se s monasima i vodili duhovne razgovore koje neću zaboraviti dok sam živa. Oni su na mene uticali pozitivno, počela sam da pričam, da se smejem, da ponovo zavolim sve oko sebe i poželim da budem ona ista.

- Naš sin je temperamentan, traži konstantnu pažnju. Mada postoje trenuci i kada se igra sam i uživa. Dojim ga jer je to za bebe najvažnije. Majčino mleko ništa ne može da zameni, niti kasnije da nadoknadi. Kada se rodio, to je bilo neverovatno koliko je bio isti tata. Još u porodilištu su se svi čudili i komentarisali da izgleda kao Veljkova kopija. Sada je malo drugačije, čini mi se. Sada liči i na Veljka i na mene. Suprug mi zaista dosta pomaže. Naravno, ja kao majka sam tu uvek za sve, ali tata je zaista divan i brižan prema njemu, kao i prema meni. Najviše se oslanjam na svoj osećaj! Majka nikada ne greši i majčinski instinkt je najjači na svetu. Uz to, čitam literaturu u kojoj su saveti naših duhovnika koji su govorili o odgoju deteta. Ne samo to već o periodu od začeća pa nadalje. To su mudre i životne misli u koje mnogo verujem i znam da je zaista tako - priča Seka, koja se već u maju 2017. godine vratila na scenu.