Šaban I Jašar su bili nerazdvojni, svi su govorili o njihovom prijateljstvu, a onda je jedan trenutak sve promenio, vreme se vratiti ne može

- Ipčetova pogibija je nešto najgore u mom životu. Bilo je to 1994. godine, sećam se svakog trenutka. O tome slabo i pričam. Ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju da to doživi. Za sve nas je bio šok kada smo čuli, i dalje se teško nosimo sa tim, ne može da se prepriča. Vest da je Ipče poginuo mi je javila njegova devojka Zlata u pet ujutru. Bio sam u šoku, i dalje ne znam kako sam to preživeo. Bilo mi je neshvatljivo, nisam mogao da verujem. To me je koštalo psihe, razmišljanja o budućnosti. I dan-danas mi je jako teško, nikada to neću zaboraviti, niti izbrisati mogu..., izjavio je pevač pa se osvrnuo na to da li su mu se kolege javile nakon pogibije Ipčeta

Printscreen Youtube

Pogledaj galeriju

Foto: Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen/Instagram

Pogledaj galeriju

Youtube/Vecernje novosti

Pogledaj galeriju

Screenshoot Youtube

Pogledaj galeriju

Printscreen Youtube

Pogledaj galeriju

E-stock

Pogledaj galeriju

 - Prvo popijem kafu kada ustanem, zovem njega, gde ćemo se naći. Šta se desilo da on mene nije pozvao da pita kako sam... Čuo sam posle neke priče, kada je prošlo dva-tri meseca, da mu je bilo teško da me zove. To je tako ostalo. Naravno da sam mu zamerio, jer prijatelj pravi i u dobrom i u lošem treba da se javi. Ali kada je on poginuo, što mi je jako teško palo, otišao sam na sahranu. Nisam mogao da ne odem, zamerao bih sebi posle. Zašto da moram da se nekome svetim, da ostane neka mrlja. Ako neko napravi grešku prema vama, ako vi njemu vratite istom merom, isti ste kao on. To sam uradio od srca.