Otvoreno pismo Severine Kojić: Kada sam bila operisana, direktorka je u dogovoru sa Milanom odbijala saradnju sa mnom!

 

Mi ga prenosimo u celosti:

"Optužena sam u medijima po navodnim izjavama direktorke Osnovne škole Matija Gubec, Zagreb za zanemarivanje svog deteta.

Navodim da se moje navodno "zanemarivanje" deteta sastojalo u činjenici da sam, kao i sve druge zaposlene majke u ovoj državi, ponekad radi objektivnih razloga sprečena da sama odem po dete u školu i preuzmem ga u 15:00 h, jer moram kao i sve ostale žene – majke i raditi, jer i ja i moje dete živimo od mog rada, kao što je bilo i ceo moj život, jer sam odmalena živela od svog rada, a posebno nakon rođenja deteta.

Pored poslovnih obveza, ponekad se dogodi i bolest, operacije, hitna poslovna putovanja (na privatna uvek sa sobom vodim svoje dete, od rođenja do danas i ne idem nikuda bez njega), saobraćajni kolaps u Zagrebu, iz kojih razloga sam tražila od suda, a radi nemogućnosti postizanja bilo kakvog sporazuma sa ocem deteta, dozvolu za sastav tzv. Pick up liste, liste osoba koje umesto roditelja mogu preuzeti dete iz škole.

Naravno, reč je o svim poverljivim i bliskim osobama koje dete voli i poznaje i nikada nisam pravila problema oko osoba koje umesto oca mogu preuzeti dete iz škole, za razliku od njega.

Sud je pre leta ove godine, u maju, doneo i odluku da radi protivljenja oca mogu ponovno i ove godine (kao i prošle godine, kada se radilo o upisu u 1. razred osnovne škole i kada me je sud ovlastio da mogu samostalno predizimati sve pravne radnje vezane za upis deteta u 1. razred, u šta spada i sastav tzv. Pick up liste, koju sudsku odluku je direktorka ponovno proizvoljno tumačila uskrativši mi po njoj sasmostalni sastav tzv. Pick up liste ) sama i bez njegove saglasnosti i pitanja oca, izvršiti upis deteta u 2. razred osnovne škole, kao i odluku da mogu samostalno sastaviti popis osoba koje mogu preuzeti dete iz škole, na što se otac, naravno, žalio.

I takve sudske odluke direktorka nije poštovala niti ih se pridržavala te je dete upisano u 2. razred par dana pre početka same škole, a sudsko rešenje o osobama koje mogu preuzeti dete iz škole je ponovno ignorisala, stavljajući ultimatum da ju sudske odluke ne obvezuju dok se ne ispune njen školski formular, iz čega proizlazi da je ista iznad i suda i zakona i da postupa suprotno zakonskim propisima, koji navode da svi moraju poštovati sudske odluke i pridržavati ih se.

Radi navedenog samovoljnog tumačenja prvobitne sudske odluke, koja se odnosila na upis deteta u 1. razred, do donošenja nove sudske odluke u maju ove godine u odnosu na moje pravo na samostalan sastav tzv. Pick up liste koju mi je sud pravomoćno dosudio već kod upisa deteta u 1. razred osnovne škole (koja je po žalbi oca ukinuta od strane Županijskog suda Split, bez ikakvog valjanog, zakonitog i logičnog razloga i potpuno suprotno ranije iznesenom stavu istog višeg suda o istoj činjenično pravnoj materiji), celu godinu sam morala sama da preuzimam dete iz škole, odnosno tolerisala se ta mogućnost i mom zakonitom suprugu, očuhu deteta Igoru Kojiću.

U situacijama kada sam ja npr. bila operisana i bolesna, a o čemu sve postoji medicinska dokumentacija i koja je poznata i školi i direktorki, ista je odbijala bilo kakvu saradnju sa mnom, za razliku od saradnje s ocem, te je insistirala da ja posebno moram doći po dete, a sve u konstantnom dogovoru i saradnjom s ocem, jer u protivnom bi svaki put obaveštavala Centar za socijalni rad Zagreb, Podružnica Črnomerec, o mom navodnom ''zanemiravanju deteta'', iako su sudu koji vodi predmetni postupak sve navedene činjenice bile poznate i koji ih je ocenio na način da je udovoljio mom zahtevu i doneo je rešenje u moju korist.

U krajnjoj liniji, sama je škola ponudila roditeljima mogućnost postojanja Pick up liste, radi navođenja koje osobe mogu umesto roditelja preuzeti decu iz škole, a koju mogućnost ja nisam nikada mogla ostvariti, radi ponašanja oca u saradnji s školom, čak i kada sam imala sudsku odluku o tome.

Iz navedenog jasno proizlazi - ja nisam nikada, niti ću ikada zanemarivati svoje dete, kao i da ga nisam iskoristila, prema navodima oca, za promociju svoje turneje, već sam skrhana od stalnih napada i podmetanja oca uz pomoć dela sistema, koje traje sistematski i kontinuirano godinama, iznela problem u javnost da se takve stvari više nikada ne dogode niti jednom detetu i niti jednoj majci u istoj ili sličnoj situaciji.

 

Prema takvom tumačenju, sve zaposlene i radne žene u ovoj zemlji koje imaju malu decu, a posebno one koje su samohrane majke, znači sve sudije, advokatice, doktorke u bolnicama i zdrastvenim ustanovama, profesorke, radnice u pošti, bolnicama, čistoći, Ministarstvima itd., su nemarne majke koje zlostavljaju i zanemaruju svoju decu, jer radi radnog vremena koje je svima duže od 15:00h ne mogu lično preuzeti svoje dete, a ne daj Bože da im i suprug normalno radi… Jer tada ne mogu oboje preuzeti dete…

Svi oni su prema tumačenjima u ovoj zemlji onda nemarni prema svojoj deci za koju rade kako bi im mogli priuštiti nekakvu egzistenciju ili su svi morali dobro ''jamiti'' pa ne raditi ništa i vozikati se okolo do 15:00h do preuzimanja deteta iz Osnovne škole Matija Gubec, prema stavu direktorke i oca koji je, umesto sebe, na Pick up listu stavio svog vozača i bodigarda...

Odgovor je na Vama, dragi sugrađani…

U odnosu na incident koji se dogodio mom 7-godišnjem detetu u petak, 11.10.2019. godine, u Osnovnoj školi "Matija Gubec" Zagreb, IB program, i sve navode u medijima i raznih osoba (stručnih, nestručnih, navodnih izjava roditelja itd.), želela bih da istaknem kako je sve to, nažalost, prezentovano na jedan površni, šablonski i manipulativni način, kako se zapravo ne bi videla bit i srž nastalog incidenta i problema, a što je nažalost uobičajeno u ovoj zemlji.

Moje dete je kao 7–godišnjak u vlastitoj osnovnoj školi u koju ide drugu godinu zaredom, bilo od strane učiteljica nasilno i protivno njegovoj volji i želji sprečeno da ode svom očuhu Igoru s kojim živi i kojeg jako voli i s kojim je dolazio i odlazio do sada u školu (kao i sa mnom), nakon čega je bilo zadržano na silu 2 sata u školskoj učionici, izolovano od sve ostale dece koja su uredno otišla, koja je bila zamračena spuštanjem svih roleta do kraja, kako bi se dete izolovalo od njegova očuha i cele vanjske sredine, pri čemu je dete bilo uplašeno, u stresu, zbunjeno, začuđeno… u mraku samo i zatvoreno 2 sata… kraj očuha ispred učionice, koga više ne može ni videti, a kamoli do njega doći, iako to želi…

I to sve niko nije napisao niti se niko od nadležnih državnih institucija nije na to osvrnuo, a ponajmanje skladu sa zakonu reagovao, a to je upravo bio klasičan primer psihičkog i emotivnog zlostavljanja mog deteta i to u odgojno obrazovnoj ustanovi od učiteljica, jer predmetno postupanje nije bilo postupanje u korist deteta, već se radilo o postupanju u korist čuvanja vlastitih pozicija, interesa i moći određenih osoba u određenim nadležnim institucijama, a po nalogu oca.

Odgovor je na Vama, dragi sugrađani... i zapitajte se kako bi Vi reagovali da se to dogodi Vašem detetu od 7 godina… I od koga je škola zapravo "štitila" moje dete?

p.s. ili je bolje pitanje "za koga"?

Severina Kojić" - napisala je pevačica u pismu.

Pogledajte BONUS video:

NAKON SVIH PREPUCAVANJA Ana Sević: Ovo je prava istina o meni, Darku i Loreni!