Nikog nije voleo kao njih, a nijednog NIJE SAHRANIO! Kada su umrli PLAKAO JE I PEVAO kilometrima daleko!

"Moji roditelji su bili dobri ljudi, vredni i pošteni. Nisu bili imućni, ali starija sestra i ja ni u čemu nismo oskudevali. Otac se bavio prodajom lutrije, a majka je prodavala igračke. Stalno su obilazili sajmove i putovali od jednog mesta do drugog tako da me je čuvala sestra. Ona je kuvala, vodila domaćinstvo, terala me da učim... Kasnije, kada sam uspeo, majka je uvek ponosno govorila da sam nasledio njenu pamet, hrabrost i talenat za muziku. Oduvek je bila hrabra i ratoborna, učestvovala je i u ratu. Sa 13 godina bila je u partizanima. Otac je bio ponosan na mene, ali nikada se nije hvalisao da mu je sin kralj narodne muzike, kako me prozvaše", rekao je jednom prilikom u domaćim medijima Šaban Šaulić.

Po majci Ilduzi Demirović nazvao je ćerku Ildu.

"Talenat zaista i jesam nasledio od nje. Baš je lepo pevala. Kada bi ona počela da peva, ceo komšiluk bi je slušalo. Uvek sam se pitao odakle je znala španski. Sećam se da je pevala pesmu 'La pico nera'. To je predivna pesma. Otac, ona i ja se vozimo u vozu, a ona iz čista mira počne da peva. Gledam je s divljenjem, kao kuća je bila velika u mojim očima. Rukama je sve objašnjavala, kao da je znala reči pesme. Nikada je nisam pitao odakle je tu pesmu znala", otkrio je jednom prilikom Šaban.

Otac Huso dolazio je na Šabanove koncerte i sedeo mirno, slušajući sina.

"A kada bi čuo aplauz, samo bi mu oči zasvetlele u mraku", ispričao je Šaban.

Pevač je svoje roditelje veoma voleo i poštovao, kao i strica kojeg je smatrao velikim autoritetom. Slušao ih je sve i divio im se godinama, pa ih izgubio u zao čas - onda kada nije mogao da ih isprati kako dolikuje. To je na Šabana ostavilo ogromn trag. Jednom prilikom je priznao da ne može sebi da oprosti što nije bio tu da uputi poslednji pozdrav.

Upravo stric Alija otkrio ukazao je na njegovu neverovatnu sposobnost da peva i imitira druge pevače. Kada ga je pozvao da mu peva u kafani, pre svega iz poštovanja nije želeo da odbije poziv, a onda je sa "Jablani se povijaju" oduševio sve!

"Jednom prilikom pevao sam pesme od Esme Redžepove i napravio totalni 'krkljanac' u kafani. Svi su mislili da Esma peva i ulazili su u kafanu kako bi je videli, a onda je usledilo razočarenje kada su ugledali mene. Govorili su: 'Pa to nije Esma, to je onaj Ildin mali", sećao se svojevremeno Šaban.

Na turneji po Australiji saznao je da mu je otac preminuo.

"Smrt oca desila se iznenada tokom turneje u Australiji. Odradio sam tek dva manja grada, a u to vreme se na turneju išlo zbog Sidneja i Melburna te se nije vraćalo dok se ta dva velika koncerta ne odrade. Sportski komentator Marko Marković koji je tada bio sa mnom saopštio mi je vesti o smrti oca, kao i činjenicu da mi iz ove situacije nema nazad. I dan danas sebi ne mogu da oprostim što nisam sahranio oca i bio na njegovom poslednjem ispraćaju. Dan kada je sahranjen pevao sam i plakao istovremeno. Stajao sam na bini i nisam znao šta da radim koliko mi je bilo teško. Pevao sam dok se u meni sve sa svakim stihom rušilo", ispričao je u jednoj emisiji on.

I Alija kad je umro, Šaban je bio na putu.

"Događa se sledeća situacija. Doček Nove godine, ja sam u Beču, i sve je rasprodato. To veče me, znači, čeka važan nastup. I dobijem poziv da mi je stric umro. Eto, ni tada nisam mogao da prisustvujem sahrani. To je bilo strašno. To je druga strana našeg posla", zaključio je Šaban.