Elena Karić se oprostila sa imanjem na kojem je živela sa Jugoslavom, posveta koju je napisala tera na suze (FOTO)

Opraštanje od kuće, koju sam nekada davno, odsanjala i donela u stvarnost. Od zemlje na kojoj sam naučila toliko toga, koja mi je donela isceljenje, uvide i povezala me sa mojim autentičnim bićem i višom svesti. Mazile smo se, čuvale... Ona mene... Ja nju. Šaputale snove, prizivale i puštale u etar molitve... Za lično i kolektivno dobro - napisala je Elena.

Bile smo jedna drugoj učiteljice, ona meni o cikličnosti bez kraja i početka, o večitom kvantnom sada, o svetovima izvan pojavnog... O kristalnim frekvencijama, elementalima i mom domu... Onom u grudima koje kuca ritmom sazvežđa iz koga dolazim. A ja njoj o nestrpljenju, tugama i radostima... Snovima manifestovanim i onim koji su večito ostali da se klackaju sa one strane ispunjenja - dodala je ona na društvenim mrežama.

- Zajedno smo inicirale mnoge žene spremne da zarone u dubine svog unutrašnjeg bezdana, u tajne ženskih misterija... Povezivale ih sa mesecom i mesečnicom, sa sobom i svime oko sebe u tantričkom ritmu slatkoće i mekoće života. I eto... To je naša priča. Ima ona i nekih setnih momenata. Eto, pre par dana Lepa i Juca, moje dve kozice, su zaspale. Onako duboko, kako biva kada duša odluči da ide u nebesku avanturu i da ne gleda unazad. Iste noći, u isto vreme. Majka i ćerka. Ko će znati zašto. Nije im se išlo na drugo mesto. Kad već treba da menjaju okruženje, rešile da skoknu do zvezda. I da se tamo nastane. Za sada. Do neke nove zemaljske priče. Ispratila sam ih kroz suze i osmehe. Kao što me moja učiteljica Mama Zemlja davno naučila, vreme nije linearno i nema krajeva, svaki kraj je portal za neki novi početak. Kraj dana je početak noći, i obrnuto. Kraj jednog godišnjeg doba početak je drugog. Pa, tako ciklično u večnom sada. Zauvek - zaključila je Elena.