Žana Veruović
Foto: Alo/Printscreen

Otac Mihajla Veruovića Vojaža, Milan, bio je telohranitelj tadašnjeg premijera Srbije, dr Zorana Đinđića i umalo stradao u atentatu.

Sada se tim povodom oglasila Vojaževa majka Žana koja je otkrila sve detalje tadašnjeg događaja.

Atentat na Đinđića izvršen je 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade Republike Srbije, a Žana je otkrila koliko je zapravo sve to bilo teško po nju.

 

 

- To su bol i borba. Bol za onim što smo izgubili, a borba da preživimo. Taj događaj je bio neverovatan. Nekoliko dana pre samog atentata ja sam osećala strašne nemire. Tog jutra sam, kao i svakog jutra, otišla na posao, tada sam radila na odeljenju za elektrofiziologiju. On ulazi i kaže meni: "Žana, bio je atentat na premijera." U tom trenutku imam 29 godina, koliko je imala moja majka kada je ostala udovica... i bio je rasporen kao životinja i tada se javlja prva sumnja da je nešto moglo da se desi... nakon ranjavanja i onda je tu nastao haos. Dan posle toga pronađeni su dokazi da su u klompama imali određene kartice koje su koristili za marifetluke - rekla je Žana u podkastu Poster.

BIO JE RASPOREN KAO ŽIVOTINJA Vojaževa majka prvi put javno o atentatu na Đinđića i ranjenom mužu:

Printscreen

 

"Životi su nam bili ugroženi"

Jednom prilikom i Vojaž je javno govorio na ovu temu.

Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak je i mom bratu i meni život bio ugrožen. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu ipo dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno - rekao je Vojaž svojevremeno za medije, pa dodao:

- Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće, jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading