Ajla Kolaković, majka pokojne pevačice Done Ares, otvorila je dušu o potresnim detaljima njene borbe koju je izgubila pre devet godina.
Govoreći o teškom periodu i životu nakon gubitka ćerke, Ajla je istakla da uspomene ne blede i da se i dalje bori sa bolom zbog Donine smri.
– Tužnih devet godina. Vreme prolazi, ne leči rane, samo vreme postrojava život, da se on nekako nastavlja. Dona je tu, uvek je tu uz mene, jer uspomene na nju ne blede. Osećam se kao da je ona na turneji. Ona je uvek bila nasmejana. Uvek se borila, kada je bilo najteže – ispričala je Ajla.
Majka pevačice je detaljno opisala trenutke pre nego što je Doni uspostavljena dijagnoza, ističući da su u početku verovali da je u pitanju samo pad imuniteta usled drastičnog mršavljenja i navika.
– Mislili smo da je to poremećaj imuniteta. Imala je nekoliko kilograma više, koje je želela da skine, a onda je krenula na te rigorozne dijete. Pušila je dnevno kutiju cigareta, a volela je da pije kafu, po pet, šest kafa sa mlekom na dan je pila. Videla sam da mršavi, rekla sam joj ''sine, ne smeš tako drastično da mršaviš''. Ona je tad uveliko smršala deset kilograma. Ona je govorila da se nikada lepše nije osećala. Kada se vratila iz Švedske, dobila je temperaturu, a posle toga je posumnjala da se nešto dešava. Njena dijagnoza je bila karcinom – otkrila je u "Premijeri - Vikend specijal" Ajla Kolaković.
- Najgore je bilo jer se ona nije previše želela. Primi terapiju, a nakon toga je nastavljala dalje. Ona je pomagala i zdravima i bolesnima, slala je svima jasnu i jaku poruku, da čovek ne možete da se predajete, smatrala je da nijedna bitka u životu nije izgubljena, dok čovek ima snage da hoda, da se bori za sebe i svoj život, bila je takva. Neki ljudi su to primenili, dok drugi nisu uspeli da budu jaki duhom. Ona je verovala da je dva puta izašla kao pobednik iz svoje borbe, ali su se desile neke traumatične.
"Imala je padove enerigje"
- Kada je treći recidiv bio, počele su se dešavati preružne stvari. Dosta izdaje, dosta negative. Dok je bila kod nas, imala je zaštitu svoje porodice. U Danskoj su se ružne stvari dešavale. Za Novu godinu je primila taj treći recidiv, a nakon toga su usledile razne poruke, mnogi stresovi. Imena ne želim da pominjem. Ničija imena ne spominjem, a to mnogi znaju. Moja mlađa ćerka je trebalo da ide kod nje u Dansku, pred samu treću hemoterapiju, nije imala nikakve bolove, ali je imala padove energije. Imala je oscilacije kad odmori malo, predahne, ali nastavi dalje.
"Moje dete se raspadalo"
-Desile su se neke stvari u tom trenutku, koje su morale da se dese, da bi ona izvukla neku pouku. Ona se loše osećala, rekla je doktorki da ona više ne može da izdrži, a ona kada je došla kod nas, mi smo joj to duplirali. Infuzije, transfuzije, porodica, prijatelji, svi... Mi smo tu bili za nju, mi smo taj period njoj produžili. E, sad, posle druge hemoterapije, ona se požalila, do tada nikada. Moja mlađa ćerka i njena prijateljica su preko noći u Dansku otišle. Ona je toliko loše bila, povraćala je od te terapije. Dok je ta osoba s kojom je ona bila, radila po svom, putovala, išla na drugi kraj sveta, dok je njoj tako. Dona je tada rekla: ''Idem kući, ne želim ni sat jedan da ostanem ovde''. U avionu je povraćala, u kolima je nakon toga povraćala. Moje dete je došlo u stanje da se raspada.
(Pink)
BONUS VIDEO
Komentari (0)