"KIDNAPOVAO MI JE DETE, PA ME UCENJIVAO" Prva velika ispovst pevačice o borbi za starateljstvo:" Htela sam da se ubijem!"

U životu svakog čoveka ne postoji ništa više sveto od deteta i gotovo da bi svaki roditelj rekao kako ne postoji stvar koju ne bi uradio za svoje dete, samo da bi ono bilo srećno.

I dok neki roditelji rade sve kako bi usrećili svoje mališane, neki se bore sa vetrenjačama samo kako bi videli isto to dete koje su rodili. Jedna od njih je Jasna Šćepanović.

Pevačica po zanimanju, majka po izboru, koja već dve i po godine živi bez svog sina Deniza, kog joj je kidnapovao bivši partner.

- Bio je to kao svaki put do tada kada je trebao otac da ga vidi. Došao je po njega i rekao kako će ga odvesti na skijanje. Međutim, ono što je mene od samog početka mučilo, jeste to da je Deniz sve vreme plakao i preklinjao me da ostane sa mnom - kaže Jasna na samom početku i nastavlja.

- Obukla sam ga i njih dvojica su otišli, a ja sam počela da se spremam za svirku, koju sam imala to veče. Sve vreme su mi se po glavi motale strašne stvari, jer je Deniz otišao sa ocem u suzama, govoreći da ne želi da bude sa njim. Stigla sam na svirku i pozvala sam ga, ali mi je telefon sve vreme pokazivao da je zauzet. Zamolila sam koleginicu da mi da njen telefon i Denizov otac se javio.Pitala sam ga zašto me je blokirao, što je on poricao i rekao da ga ostavim na miru, jer vozi, ako mislim da dete bezbedno stigne na skijanje - priča pevačica. 

U želji da ih ne uznemirava, Jasna je nastavila da radi i nakon pet sati ponovo pozvala, insistirajući da upali kameru, kako bi videla sina.

- Nešto mi nije dalo mira. Znate kad kažu majčinski instikt. Molila sam ga da upali kameru, ali on je uporno odbijao i u jednom trenutku mi je spustio slušalicu. Okrenula sam ga ponovo, ali je bio nedostupan. Celo veče nisam imala mira, pokušavala sam iznova i iznova da ga dobijem, ali on je bio nedostupan. Nakon sat i po vremena, koliko mu je trebalo da pređe granicu sa detetom, počela sam da razmišljam da krenem za njima i dok sam se nosila tom mišlju, stigla mi je poruka od njega u kojoj je pisalo: "Dete je na sigurnom, nemoj da ga tražiš, jer ga više nikad nećeš videti", na šta sam ostala šokirana, jer je socijalno u Crnoj Gori meni dalo starateljstvo, na šta se on bunio, jer se bavim javnim poslom i idem na svirke, pa nisam podobna majka. I tu je krenuo moj pakao"- priča Jasna.

Istog trenutka se spakovala i krenula put Makedonije, gde živi njen bivši partner.

- Došla sam ispred kuće i počela vikati, nakon čega je on izašao i pozvao policiju. Priveli su me i na ispitivanju sam saznala da moje dete ima makedonske papire, za koje sam ja potpisala saglasnost. Pokušala sam policajcima da objasnim da ja ništa nisam potpisala i da je to falsifikovan potpis, nakon čega sam shvatila da ću dete uspeti vratiti samo ako ga tužim, što sam i uradila - priseća se Šćepanovićeva. 

Kada ga je otac odveo od majke, Deniz je imao dve i po godine.

- Dve i po godine smo na sudu i moj bivši partner ima privremeno starateljstvo, na šta sam ja uložila žalbu. Deniz sada ima pet godina. Dve i po godine pokušavam da vratim svog sina. On je u međuvremenu dobio starateljstvo, pa je ono obarano i sada smo i dalje na sudu za starateljstvo. Bez obzira na sudsku presudu, ja dete viđam, ali i čujem, isključivo kada njemu to odgovara i uvek uz njegovu prisutnost ili nekog njegovog. Desi se da ne vidim dete po par meseci. Onda uzme telefon i snima dete od dve i po godine kako grli njegovu bivšu suprugu, sa kojom nije mogao da ima dece i sa kojom se u međuvremenu pomirio, i zove je mama, pa mi onda taj video pošalje. Do te mere me je takvim stvarima dovodio do ludila, da sam ja u jednom periodu pomišljala da se ubijem- priča Jasna.

- Vrhunac svega se desio u februaru, kada je moj rođeni brat oboleo od leukemije. Molio me je da mu dovedem Deniza da ga vidi poslednji put. Iako u tom trenutku nisam imala kontakt sa njim, a ni sa detetom, napisala sam mu poruku u kojoj sam ga zamolila da ostavimo sve po strani i zaboravimo sve što se desilo, da dovede Deniza u Beograd, gde se Mihailo lečio, jer želi da ga vidi poslednji put, da bude čovek i uradi to, pa neka ga onda ponovo vrati u Makedoniju. On je samo pogledao poruku i nije ništa odgovorio. Moj brat je umro nekoliko dana posle toga - priča vidno potresena Jasna.

Iako poseduje sve papire o falsifikatu, iako bi pravda trebala biti na njenoj strani, a ona sa svojim detetom, sud u Makedoniji je ponovo odložio suđenje, po ko zna koji put, za kraj avgusta, a Jasna je sigurna da ni tada neće doći do suočavanja i da će ko zna koliko još čekati na pravdu i presudu u njenu korist.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI