Rat, masovno iseljavanje, veliki broj poginulih i drastičan pad nataliteta doveli su do toga da zemlja ostaje bez stanovništva, a posledice bi mogle da se osećaju decenijama, upozorava britanski „Ekonomist“.

Prema podacima koje prenosi ovaj list, broj stanovnika na teritoriji pod kontrolom ukrajinskih vlasti smanjio se sa približno 37 miliona, koliko ih je bilo pre ruske invazije u februaru 2022. godine, na svega 27 do 28 miliona. Uz to, procenjuje se da između tri i pet miliona Ukrajinaca živi na teritorijama pod ruskom okupacijom, dok je više od pet miliona napustilo zemlju.

Posebno zabrinjava činjenica da se sve manji broj izbeglica nada povratku. Prema podacima kijevskog Centra za ekonomsku strategiju, udeo ukrajinskih izbeglica koje planiraju da se vrate u domovinu pao je sa 74 odsto krajem 2022. na 43 odsto.

Natalitet na istorijskom minimumu

Demografska slika dodatno je pogoršana dramatičnim padom broja novorođenih. Stopa fertiliteta u Ukrajini pala je sa 1,2 deteta po ženi 2020. godine na svega 0,8 do 0,9, dok je za prostu reprodukciju stanovništva potrebno 2,1 dete po ženi.

U prvoj polovini 2026. godine broj umrlih bio je više nego tri puta veći od broja rođenih.

Gubimo našu budućnost - upozorila je Ela Libanova, direktorka Instituta za demografiju Mihajla Ptuhе u Kijevu.

Rat posebno pogađa generacije koje bi trebalo da stvaraju porodice i podižu decu. Mobilizacija, pogibije na frontu, neizvesnost i masovno raseljavanje smanjuju broj potencijalnih roditelja, dok mnogi parovi odlažu odluku o potomstvu.

Demografkinja Svetlana Aksjonova upozorava da što se duže odlaže rađanje dece, veća je opasnost da do njega nikada neće doći.

Mladi muškarci napuštaju zemlju

Dodatni problem predstavlja odlazak mladih ljudi. Odluka Kijeva da muškarce mlađe od 25 godina izuzme od mobilizacije trebalo je da ublaži demografski pad. Međutim, stotine hiljada mladih muškaraca otišle su u inostranstvo.

Od avgusta 2025. godine Ukrajina dozvoljava muškarcima mlađim od 23 godine da napuste zemlju, što je dodatno otvorilo pitanje budućnosti radno sposobnog stanovništva.

Generacije rođene tokom devedesetih i dvehiljaditih već su među najmanjima u modernoj istoriji Ukrajine. Zbog toga stručnjaci ne očekuju da bi završetak rata automatski doveo do velikog posleratnog bejbi-buma.

Prema projekcijama Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi sadašnji trend, Ukrajina bi do 2040. godine mogla da ima oko 25 miliona stanovnika, pod pretpostavkom da ne vrati okupirane teritorije pod svoju kontrolu.

U slučaju da se rat nastavi i tokom tridesetih godina, kriza bi mogla da postane još ozbiljnija, a stopa fertiliteta, prema upozorenjima stručnjaka, mogla bi da padne na svega 0,6 deteta po ženi.

Kremlj govori o „biološkoj smrti nacije“

Dok se Ukrajina suočava sa ovim problemima, iz Moskve stižu izjave koje demografsku katastrofu predstavljaju kao dokaz slabljenja ukrajinske države.

Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je u maju da je demografski pad Ukrajine „dokaz biološke smrti jedne nacije“.

Anton Kobjakov, savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, zagovarao je naseljavanje Rusa u Ukrajinu, pozivajući se na politiku ruske carice Katarine Velike iz 18. veka.

Takve izjave, prema oceni „Ekonomista“, ukazuju na to da Moskva depopulaciju Ukrajine sve više posmatra kao jedan od ciljeva rata.

Ukrajini će biti potrebni milioni radnika

Demografski slom već se odražava na ukrajinsku privredu. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, zemlji nedostaje oko 2,5 miliona radnika, dok je trenutno registrovano svega oko 9.500 stranih radnika.

Posle završetka rata, Ukrajina bi mogla da se suoči sa ozbiljnim problemom obnove infrastrukture i privrede zbog nedostatka radne snage.

Jedno od mogućih rešenja jeste useljavanje stranih radnika, ali ukrajinske vlasti za sada prednost daju aktiviranju domaćih potencijala, uključujući žene, ratne veterane i raseljena lica.

Hlib Višlinski iz kijevskog Centra za ekonomsku strategiju smatra da domaća radna snaga neće biti dovoljna za posleratnu obnovu.

Sto odsto sam siguran da će Ukrajini biti potrebni strani radnici - poručio je on.

Ukrajinska vlada pokušava da podstakne rađanje dece finansijskim merama. Novi zakon predviđa jednokratnu pomoć od 50.000 grivni za svako novorođenče, kao i mesečne isplate tokom prve godine detetovog života.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da novčana pomoć teško može da preokrene demografske trendove dok traju rat, neizvesnost i masovno raseljavanje.

Pred Ukrajinom tako nije samo pitanje završetka rata i obnove razorene zemlje, već i mnogo dugoročniji izazov – kako zaustaviti odlazak stanovništva i obezbediti da zemlja ima dovoljno ljudi za svoju budućnost.