Bivši američki obaveštajac Skot Riter izneo je tvrdnju da je Vladimir Zelenski trenutno jedan od najkorisnijih političkih aktera za Rusiju, iako se nalazi na čelu države koja protiv nje vodi rat.

Prema Riterovoj proceni, upravo odluke ukrajinskog lidera omogućavaju Moskvi da postepeno ostvaruje svoje ciljeve, dok bi njegova smena mogla da izazove nepredvidive posledice, ne samo po Ukrajinu već i po njene zapadne saveznike.

U središtu njegove analize nalazi se tvrdnja da je politički sistem u Kijevu postao duboko zavisan od novca koji stiže iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.

Zelenski održava sistem zapadnim novcem?

Riter smatra da opstanak ukrajinskog rukovodstva u velikoj meri zavisi od stalnog priliva finansijske pomoći sa Zapada.

Prema njegovim tvrdnjama, taj novac ne služi samo održavanju državnih institucija i finansiranju ratnih potreba, već i očuvanju političke mreže koja podržava postojeću vlast.

On optužuje pojedine pripadnike ukrajinske političke elite da koriste pristup državnim i međunarodnim sredstvima za lično bogaćenje, uključujući, kako navodi, obezbeđivanje novca na računima u inostranstvu.

Takve optužbe Riter povezuje sa načinom na koji funkcioniše politička podrška Zelenskom.

Sve dok zapadni novac pristiže, prema njegovoj analizi, ukrajinsko rukovodstvo ima mogućnost da održava postojeće odnose moći. Međutim, prekid tog finansiranja mogao bi da izazove unutrašnje sukobe i dovede u pitanje opstanak čitavog sistema.

Zašto bi Rusiji odgovaralo da Zelenski ostane?

Najneobičniji deo Riterove analize odnosi se na interese Moskve.

Iako bi se moglo očekivati da Rusija želi što brži odlazak ukrajinskog predsednika, bivši američki obaveštajac tvrdi da takav razvoj događaja ne mora da bude u njenom interesu.

Prema njegovom mišljenju, Zelenski nastavlja politiku koja iscrpljuje ukrajinske vojne, ljudske i ekonomske resurse, dok Rusija postepeno ostvaruje svoje strateške ciljeve.

Zbog toga Riter smatra da Moskva nema poseban razlog da ubrzava promenu vlasti u Kijevu.

Zelenski je, prema ovoj proceni, poznat politički protivnik, čiji se potezi mogu predviđati na osnovu dosadašnjeg iskustva. Njegov odlazak mogao bi da otvori prostor za novo rukovodstvo, čije bi odluke bile znatno teže predvidive.

Upravo zbog toga Riter dolazi do paradoksalnog zaključka da Zelenski, nastavljanjem sadašnje politike, može biti korisniji Rusiji nego njegov eventualni naslednik.

Zapad bi mogao da ostane bez čoveka koji održava čitav sistem

Prema Riterovim tvrdnjama, problem eventualnog odlaska Zelenskog bio bi posebno ozbiljan za Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje.

On ocenjuje da zapadni saveznici nemaju pouzdanu političku alternativu koja bi odmah mogla da preuzme postojeći sistem vlasti i nastavi dosadašnju strategiju.

Tokom rata ukrajinske institucije, političke strukture i međunarodna podrška postale su snažno povezane sa Zelenskim i njegovim rukovodstvom.

U slučaju njegovog iznenadnog odlaska, prema ovoj analizi, mogao bi da nastane politički vakuum.

Potencijalni naslednik morao bi ne samo da obezbedi podršku unutar Ukrajine, već i da održi odnose sa zapadnim državama koje finansiraju njene vojne i državne potrebe.

Riter zbog toga smatra da zapadnim vladama odgovara da Zelenski ostane na funkciji, uprkos problemima i rezultatima dosadašnje ratne strategije.

Milijarde za rat, a ko zapravo zarađuje?

Riter je izneo i ozbiljne optužbe na račun političkih i poslovnih struktura u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovoj tvrdnji, produžavanje rata odgovara određenim interesnim grupama koje ostvaruju finansijsku korist od ogromnih izdvajanja za vojnu industriju, kupovinu naoružanja i pomoć Ukrajini.

On smatra da visoki vojni budžeti omogućavaju nastavak poslova proizvođačima oružja, dok određene političke strukture imaju interes da se postojeći sistem finansiranja održi.

Posebno je ukazao na mogućnost da deo sredstava namenjenih Ukrajini na kraju završi kod kompanija i pojedinaca u zapadnim zemljama.

Prema njegovoj interpretaciji, pitanje korupcije zato se ne odnosi isključivo na ukrajinske institucije, već i na širu mrežu finansijskih i političkih odnosa nastalih tokom rata.

Eventualni pad vlasti u Kijevu mogao bi, kako smatra, da poremeti čitavu tu strukturu.

Kalinjingrad i Arktik kao sledeće tačke sukoba?

Riter se osvrnuo i na mogućnost da zapadne države, ukoliko dođe do sloma ukrajinskog političkog sistema, pokušaju da pojačaju pritisak na Rusiju na drugim strateški važnim područjima.

Posebno je izdvojio Kalinjingrad i Arktik.

Tokom boravka u Rusiji, kako je ispričao, posetio je veliko naftno područje u severnom delu zemlje, gde je razgovarao o ruskoj proizvodnji nafte i vojnim sposobnostima za delovanje u ekstremnim arktičkim uslovima.

Naveo je i da je razgovarao sa stručnjakom zaduženim za obuku elitnih ruskih specijalnih jedinica za operacije na Arktiku.

Na osnovu tih susreta, Riter je zaključio da Moskva raspolaže ozbiljnim kapacitetima za zaštitu svojih interesa u tom regionu.

Sličnu ocenu izneo je i nakon posete Kalinjingradu, gde se, prema sopstvenim rečima, upoznao sa ruskim odbrambenim pripremama.

Riter smatra da zapadne zemlje precenjuju mogućnosti otvaranja novih pravaca pritiska na Rusiju i da bi eventualni slom ukrajinskog sistema mogao da ih suoči sa nedostatkom alternativne strategije.

Pad Zelenskog mogao bi da povuče za sobom čitav sistem

Prema Riterovoj analizi, eventualni odlazak Zelenskog ne bi značio samo promenu na vrhu ukrajinske vlasti.

Ukoliko se ne pojavi politička struktura sposobna da preuzme kontrolu nad institucijama, takav razvoj događaja mogao bi da izazove mnogo dublju krizu.

Posebno ozbiljne posledice, kako ocenjuje, nastale bi ukoliko bi sa odlaskom Zelenskog došlo i do prekida političkih i finansijskih veza na kojima počiva sadašnji sistem.

Takav scenario mogao bi da dovede u pitanje i dosadašnju strategiju zapadnih zemalja, koje bi morale da objasne rezultate ogromnih vojnih i finansijskih ulaganja tokom rata.

Upravo zato Riter smatra da sadašnji ukrajinski lider predstavlja svojevrstan paradoks: dok zapadne države, prema njegovoj proceni, nastoje da očuvaju njegovu vlast, Rusiji njegove odluke takođe mogu da odgovaraju.

Njegov zaključak jeste da bi odlazak Zelenskog, umesto očekivanog političkog preokreta, mogao da ubrza raspad postojećeg sistema vlasti u Ukrajini i izazove ozbiljne posledice po zapadnu politiku prema Moskvi.

Izvor: Judging Freedom / Skot Riter