Ruski udari sve više se usmeravaju na energetsku infrastrukturu Kijeva, a ukrajinski stručnjaci upozoravaju da bi cilj mogao da bude odvajanje leve obale grada od ostatka elektroenergetskog sistema.

Predsednik Saveta Ukrajinskog udruženja za obnovljivu energiju Stanislav Ignjatijev rekao je da je tokom poslednjih napada teško oštećen dalekovodni stub od 110 kilovolti koji pripada mreži DTEK.

„Video sam ga svojim očima. Veoma je povijen i sada nije u funkciji. Zato će neprijatelj pokušavati da odseče levu obalu od desne. To je i psihološki pritisak na stanovništvo“, rekao je Ignjatijev.

Novi dronovi pravljeni da seku mrežu

Posebnu zabrinutost izaziva nova generacija ruskih udarnih dronova.

Ukrajinski stručnjak za vojnu radio-tehnologiju Sergej „Fleš“ Beskrestnov objavio je da su na pojedinim mlaznim bespilotnim letelicama pronađene specijalizovane bojeve glave namenjene uništavanju visokonaponskih stubova i metalnih mostova.

Prema dostupnim podacima, radi se o kumulativno-režućem punjenju mase oko 40 kilograma, sa više elemenata namenjenih dejstvu po metalnim konstrukcijama.

Na novijim dronovima primećene su i duge metalne šipke nalik „brkovima“.

Ignjatijev smatra da bi takva konstrukcija mogla da omogući dronu da ošteti ili preseče dalekovode, dok je Beskrestnov ranije naveo da ti elementi sigurno nisu antene i da se njihova tačna namena još ispituje.

Suština nove taktike, prema ukrajinskim analizama, jeste da više nije neophodno pogoditi veliku elektranu ili trafostanicu.

Dovoljno je pogoditi nekoliko ključnih tačaka visokonaponske mreže i tako ozbiljno poremetiti prenos električne energije između različitih delova grada.

Najveći problem mogao bi da bude grejanje

Ignjatijev upozorava da mogući prekid energetskih veza između leve i desne obale ne bi značio samo nestanke struje.

Mnogo veći problem mogao bi da nastane sa grejanjem.

„Jasno je da će biti velikih problema sa snabdevanjem toplotom, naročito na levoj obali, zbog uništenja TE-TO 4 i oštećenja TE-TO 5 i TE-TO 6“, rekao je.

Tri velike kijevske termoelektrane-toplane pre rata su zajedno proizvodile oko 2,7 gigavata toplotne energije i predstavljale osnovu sistema gradskog grejanja.

Posebno je ranjiva leva obala, gde pojedine termoelektrane snabdevaju velike delove Darnice i Dnjeparskog rejona.

Ukrajinski izvori već nedeljama upozoravaju da bi Kijev novu grejnu sezonu mogao da dočeka sa ozbiljno oslabljenim sistemom.

Jedna podstanica postala ključna tačka

Posebnu pažnju privlači podstanica „Kijevska-750“ kod sela Nalivajkovka, zapadno od prestonice.

Preko nje Kijev dobija veliki deo električne energije iz pravca Rovenske nuklearne elektrane.

Ignjatijev je ranije procenio da snabdevanje Kijeva i okolne oblasti u velikoj meri zavisi upravo od tog pravca.

Zbog toga je ovaj objekat već bio meta napada.

„Ako čitamo da nešto leti prema Makarovskom rejonu ili selu Nalivajkovka, to znači da neprijatelj pokušava da izbaci ovu ključnu podstanicu“, rekao je Ignjatijev.

Podstanica radi na 750 kilovolti i predstavlja jednu od najvažnijih tačaka za dovod velikih količina struje u prestoničku mrežu.

Posle mostova, na redu energija?

Upozorenje dolazi nakon više udara na saobraćajne veze preko Dnjepra.

Južni most u Kijevu pogođen je više puta, napadnut je i Severni most, dok su ograničenja na prelazima izazvala velike probleme u saobraćaju između leve i desne obale.

Ako se procene ukrajinskih stručnjaka pokažu tačnim, pritisak se sada sa fizičkog povezivanja grada širi i na energetsku mrežu.

To bi značilo da cilj više nije samo otežavanje prelaska Dnjepra, već i smanjivanje broja pravaca preko kojih leva obala može da dobija struju i grejanje.