Ukrajinske snage saopštile su da su privele kraju skoro dvomesečnu operaciju u Donjeckoj oblasti tokom koje su, prema tvrdnjama Kijeva, razbile rusku grupaciju i sprečile plan Moskve da stvori uslove za opkoljavanje Družkovke i novi prodor prema Dobropolju.

Prvi korpus Nacionalne garde Ukrajine „Azov“ objavio je 23. septembra video-izveštaj o operaciji, navodeći da su se ruske jedinice tokom leta postepeno gomilale u tom delu fronta pripremajući teren za nastavak ofanzive.

Prema podacima koje je objavio „Azov“, ruski gubici tokom operacije iznosili su ukupno 237 vojnika. Ukrajinska strana tvrdi da su 193 ruska vojnika poginula, 44 ranjena, dok su trojica zarobljena. Te brojke dolaze od ukrajinske vojske i nisu nezavisno potvrđene.

Operacija počela početkom avgusta

1

Akcija je počela početkom avgusta 2026. godine.

U njoj su, prema saopštenju „Azova“, učestvovali pripadnici Prvog i Šestog bataljona 12. brigade za specijalne namene „Azov“, specijalna izviđačka jedinica, odred za specijalne operacije „Tuman“ i bataljon „Škval“ iz 425. zasebnog jurišnog puka „Skelija“.

Podršku im je pružala i jedinica za specijalne namene „Lasarova grupa“.

Prvi deo operacije bio je usmeren na izolovanje prostora na kojem su se ruske jedinice koncentrisale.

Ukrajinske snage pokušale su vatrenim dejstvima da preseku dolazak novih pojačanja i istovremeno spreče postojeće ruske jedinice da nastave kretanje prema ukrajinskim logističkim pravcima.

Komandant 12. brigade „Azov“, sa pozivnim znakom Horus, objasnio je da je prvi zadatak bio da se ruska grupacija izoluje i stvore uslovi da ukrajinske jurišne grupe krenu napred.

„Smatram da je taj zadatak izvršen“, rekao je on.

Posle izolacije krenulo „čišćenje“ položaja

Nakon toga ukrajinske jurišne jedinice počele su da ulaze na položaje na kojima su se nalazili ruski vojnici.

Prema navodima ukrajinske strane, usledila su sistematska dejstva po skloništima i pozicijama koje su ruske jedinice koristile tokom prodora.

Veliku ulogu ponovo su imali dronovi.

Komandant bataljona „Škval“, sa pozivnim znakom Zamok, rekao je da ukrajinska komanda nije želela da šalje pešadiju u direktne napade kada bi procena pokazala da postoji prevelik rizik od pogibije ili ranjavanja.

U takvim situacijama korišćeni su FPV dronovi i dronovi-bombarderi.

Prema njegovim rečima, kada je bilo teško izbaciti ruske vojnike iz skloništa bez ozbiljnog rizika za sopstvene snage, položaji su prvo gađani bespilotnim letelicama, a tek potom su napredovale jurišne grupe.

Rusi pokušavali da dođu do puteva koji hrane ukrajinsku odbranu

Prema objašnjenju komandanta „Azova“, ruske snage na ovom delu fronta nisu imale samo lokalni cilj.

Jedinice ruske 90. tenkovske divizije i 8. armije kombinovanog sastava, prema ukrajinskim tvrdnjama, pokušavale su da dođu do važnih logističkih pravaca.

Kontrola tih puteva ili njihovo stavljanje pod stalnu vatru moglo bi da otvori prostor za širu operaciju prema Družkovki.

Istovremeno bi se povećao pritisak na čitavo urbano područje Slavjansk–Kramatorsk i ponovo otvorila mogućnost ruskog napredovanja ka Dobropolju.

Ovi gradovi čine važan deo ukrajinskog utvrđenog pojasa u severnom delu Donjecke oblasti.

Institut za proučavanje rata ovaj prostor opisuje kao takozvani „Fortress Belt“ – niz gradova i utvrđenih položaja koji uključuje Kostjantinovku, Družkovku, Kramatorsk i Slavjansk.

Prema procenama ISW-a, ruska komanda već duže pokušava da stvori uslove za široko zaobilaženje tog odbrambenog pojasa sa pravca Dobropolja i Pokrovska, umesto da se osloni samo na direktne frontalne napade.

Zaobilaze gradove i pokušavaju da preseku snabdevanje

Ruske snage poslednjih meseci sve češće pokušavaju da se provuku između ukrajinskih položaja i dođu do puteva koji snabdevaju veće gradove.

Umesto klasičnog velikog frontalnog juriša na snažno utvrđena urbana područja, cilj je da se odbrana zaobiđe, preseku logistički pravci i gradovi postepeno dovedu u nepovoljan položaj.

ISW navodi da ruske snage u pravcu Dobropolja nastavljaju da koriste infiltracione taktike, dronove i snažne vazdušne udare kako bi pronašle slabije tačke ukrajinske odbrane.

Prvi korpus „Azov“ raspoređen je u sektor Dobropolja još u avgustu 2025. godine, nakon što su ruske snage uspele da naprave prodor kroz ukrajinske linije.

Ukrajinske rezerve potom su ubačene u taj sektor, ruski prodor je zaustavljen, a usledili su kontranapadi na izložene delove ruskih položaja.

Moskva tvrdi da je Dobropolje opkoljeno

Situaciju dodatno komplikuju potpuno različiti izveštaji dve strane o stanju kod Dobropolja.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 22. septembra da su snage ruske grupacije „Centar“ navodno opkolile Dobropolje i da nastavljaju napredovanje prema Aleksandrovki, severozapadno od grada.

Moskva, međutim, uz tu tvrdnju nije objavila mapu, geolocirane snimke niti druge dokaze koji bi potvrdili da je obruč oko grada zaista zatvoren.

Institut za proučavanje rata saopštio je da nije pronašao dokaze koji potvrđuju rusku tvrdnju o opkoljavanju.

Prema podacima ISW-a od 22. septembra, ukrajinske jedinice i dalje drže položaje južno i severoistočno od Dobropolja, zbog čega institut smatra da dostupna situacija na terenu nije u skladu sa tvrdnjom Moskve da je grad potpuno okružen.

Borbe, međutim, nisu završene

To ne znači da je ruski pritisak na ovaj sektor prestao.

Dan ranije, ISW je na osnovu geolociranih snimaka naveo da su ruske snage uspevale da se infiltriraju u pojedine delove jugozapadnog Dobropolja.

Zabeleženi su i ruski napadi klizećim bombama na ukrajinske položaje severno od grada.

Rusija istovremeno nastavlja da prebacuje snage i opremu u taj deo fronta.

Ukrajinski komandanti očekuju da bi Moskva tokom jeseni mogla da pokuša nove mehanizovane napade, naročito u uslovima magle i lošijeg vremena koje može da oteža ukrajinsko izviđanje. ISW navodi da ruske snage trenutno ipak i dalje u velikoj meri koriste male jurišne grupe i infiltraciju.

Komandant Prvog korpusa „Azov“ Denis Prokopenko ranije je tvrdio da se u sektoru Dobropolja nalazi oko 1.200 posada dronova iz ruske jedinice „Rubikon“.

Prema njegovoj proceni, toliko prisustvo bespilotnih jedinica pokazuje da Moskva planira da dronovima pruži snažnu podršku eventualnim novim napadima na ovom delu fronta.

Zbog toga završetak gotovo dvomesečne ukrajinske operacije ne znači i kraj borbi za ovaj deo Donjecke oblasti.

„Azov“ tvrdi da je trenutna ruska grupacija razbijena i da je pokušaj prodora prema važnim logističkim pravcima zaustavljen, dok ruske snage i dalje ostaju aktivne u čitavom sektoru Dobropolja i pripremaju nove pokušaje napredovanja.

Izvor: New Voice of Ukraine / Prvi korpus Nacionalne garde „Azov“ / ISW