Ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin smatra da izbor tog pravca nije slučajan i da je moguće da je izviđanje otkrilo novu aktivnost u podzemnom delu kompleksa koji je teško pogođen još 2024. godine.

„Ovidiopolj-2“ izgrađen je u vreme Sovjetskog Saveza kao objekat radio-elektronskog izviđanja. Tamo se nalazio 8. posebni radio-centar KGB-a, namenjen presretanju komunikacija i obaveštajnom radu prema NATO-u i Bliskom istoku.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u martu 2024. da je kompleks uništen u udaru izvedenom u noći između 7. i 8. marta. Moskva je tada tvrdila i da su stručnjaci NATO-a prethodno dobili pristup objektu.

Šta je ostalo ispod zemlje?

Dandikin sada ukazuje na ono što posle tog udara možda nije uništeno – podzemnu infrastrukturu.

Prema njegovoj proceni, sovjetski vojni objekti tog tipa građeni su sa rezervnim komandnim mestima, bunkerima i razgranatim podzemnim komunikacijama upravo kako bi mogli da nastave rad i posle teških udara po nadzemnim objektima.

- I sada su u tom pravcu krenuli reaktivni ‘Gerani’. To nije tek tako. Sasvim je moguće da je izviđanje otkrilo i registrovalo kretanje - rekao je Dandikin za Argumente i činjenice.

On smatra da bi kretanje ljudi, vozila ili opreme moglo da ukaže da je deo kompleksa ponovo stavljen u funkciju.

U tom slučaju podzemne prostorije mogle bi da služe kao komandna mesta, skladišta naoružanja ili za druge vojne potrebe. Za sada, međutim, nema nezavisne potvrde da je upravo „Ovidiopolj-2“ bio cilj najnovijeg udara niti da je njegov podzemni deo ponovo aktiviran.

Sovjetski bunkeri ponovo dobijaju značaj

Dandikin tvrdi da Ovidiopolj nije izolovan slučaj i da širom Ukrajine postoje veliki podzemni vojni objekti nasleđeni iz sovjetskog perioda.

- I u zapadnoj Ukrajini, i u Kijevu, i u Lavovu i u drugim gradovima mnogo toga je iskopano, a sada to koristi kijevski režim. Gore kao da nema ničega, a dole je bunker - rekao je on.

Takva infrastruktura ima posebnu vrednost upravo zato što uništenje zgrada na površini ne mora automatski da znači i uništenje celog kompleksa.

Podzemna komandna mesta i komunikacije projektovani su tako da prežive snažne napade, pa objekat koji spolja izgleda napušten ili potpuno razoren može da zadrži deo vojne funkcije.

Ruski izvori su još 2024. tvrdili da je „Ovidiopolj-2“ posle modernizacije korišćen za satelitsko i radio-tehničko izviđanje i praćenje aktivnosti na Crnom moru i Krimu. Tvrdnje da je kompleks bio pod direktnom kontrolom NATO-a uglavnom potiču iz ruskih vojnih i medijskih izvora i nisu nezavisno potvrđene.

Reaktivni dronovi pojavili se iznad Odeske oblasti

Da su ruske snage tih dana zaista koristile reaktivne bespilotne letelice u napadima na Odesku oblast potvrđuju i ukrajinski izvori.

Ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su tokom napada 17. avgusta među ruskim bespilotnim letelicama bili i reaktivni dronovi, dok su vlasti Odeske oblasti prijavile više talasa udara i pogođenih lokacija.

Ukrajinska strana je istovremeno saopštila da su tokom napada pogođeni i civilni objekti i da je bilo povređenih.

Upravo zato najnovija priča o Ovidiopolju za sada ima dva nivoa: potvrđeno je korišćenje reaktivnih dronova u napadima na Odesku oblast, dok je tvrdnja da je kod Ovidiopolja tražen preživeli podzemni deo nekadašnjeg obaveštajnog kompleksa procena Dandikina.

Ako je ta procena tačna, novi udar bi značio da objekat koji je Moskva još 2024. proglasila uništenim možda nikada nije u potpunosti prestao da bude vojno upotrebljiv.