Mehanizovani napad ukrajinske 425. jurišne pukovnije, poznate pod nazivom „Skelia“, koji je izveden 31. marta u blizini Pokrovska u Donjeckoj oblasti, izazvao je ozbiljne kritike unutar ukrajinskog vojno-bezbednosnog kruga zbog, kako se navodi, velikih gubitaka i loše procenjenih poteza.

Prema navodima novinara Kyiv Independenta Francisa Ferela, ovaj napad postao je predmet oštrih rasprava među uticajnim ličnostima u Ukrajini, koji tvrde da su operacije sprovedene bez jasnog rezultata i uz visoku cenu u ljudstvu i tehnici.

Snimci ruskih udara, koji su objavljeni 1. aprila, prikazuju uništenu vojnu tehniku – među kojima su tenk M1 Abrams, borbeno vozilo pešadije BMP-2 i oklopni transporter M1117. Na osnovu dodatnih snimaka potvrđeno je da se napad odigrao na autoputu E-50, u blizini sela Hrišine.

Serhij Sternenko, ukrajinski dobrovoljac i savetnik ministra odbrane Mihajla Fedorova, objavio je pomenute snimke i oštro kritikovao operaciju, navodeći da Skelia sprovodi rizične akcije koje ne donose konkretne rezultate. On je tom prilikom izjavio da takav pristup ne pravi razliku između ukrajinskih i ruskih metoda, ističući da je vreme za promene.

Sa druge strane, iz same jedinice Skelia potvrdili su da su izgubili vozila i da su dva vojnika poginula tokom akcije, ali su naglasili da je upotreba oklopne tehnike bila neophodna kako bi se izvršio zadatak i spasili životi pripadnika pešadije.

Prema njihovim tvrdnjama, operacija je ipak imala uspešan ishod jer su vojnici uspeli da se iskrcaju i nastave izvršenje zadatka, dok je jedno vozilo iz kolone ostalo neoštećeno i omogućilo evakuaciju posada uništenih oklopnjaka.

Istog dana, ratna izveštačica Julija Kirijenko posetila je pripadnike ove jedinice i razgovarala sa jednim od učesnika napada, koji je izjavio da je situacija „mirna“ i da se sve odvija prema planu.

Nakon kritika koje su stigle iz javnosti, Skelia je reagovala porukom upućenom Sternenku, navodeći da je spremna da mu omogući da se priključi jedinici i primeni svoje ideje u praksi. Ova reakcija podeljena je i putem zvaničnih kanala Oružanih snaga Ukrajine, što ukazuje na očigledne tenzije između vojnog vrha i novog rukovodstva Ministarstva odbrane.

Ove napetosti dodatno su pojačane nakon što je početkom marta najavljena revizija gubitaka na frontu.

Sternenko, koji važi za jednog od najpoznatijih ukrajinskih dobrovoljaca, već duže vreme se bavi nabavkom i proizvodnjom dronova za potrebe vojske. Njegovo imenovanje za savetnika ministra odbrane u januaru 2026. dodatno je naglasilo značaj modernih tehnologija i bespilotnih sistema u vojnim operacijama.

U međuvremenu, jedinica Skelia primila je veliki broj mobilisanih vojnika koje koristi na različitim delovima fronta, posebno u pokušajima zaustavljanja ruskih prodora. Iako je još od decembra postojala inicijativa za ravnomerniju raspodelu ljudstva među jedinicama, konkretni pomaci u tom pravcu, prema dostupnim informacijama, nisu ostvareni.

Tokom 2025. godine Skelia je bila intenzivno angažovana na području Pokrovska, gde je u letnjim mesecima uspešno suzbijala ruske prodore i izvodila operacije u severnim delovima grada. Međutim, tokom zime ruske snage su uspele da preuzmu kontrolu nad tim područjem.

Sedmi korpus za brzu reakciju vazdušno-desantnih snaga, koji je bio zadužen za odbranu tog sektora, saopštio je 2. aprila da je u toku zvanična istraga o mehanizovanim napadima, ali nije želeo da komentariše da li su učestvovali u planiranju operacije niti da li je Skelia direktno pod njihovom komandom.

Poznato je, međutim, da ova i druge jurišne jedinice često odgovaraju direktno vrhovnom komandantu Oleksandru Sirskom, koji je više puta kritikovan zbog insistiranja na ofanzivnim operacijama i detaljnom upravljanju taktičkim akcijama na terenu.

Bivši načelnik štaba brigade Azov, Bogdan Krotevič, izjavio je da se postavlja pitanje odgovornosti komandnog kadra ukoliko se ključne odluke donose na najvišem nivou. On tvrdi da Sirski lično odobrava jurišne operacije i raspoređuje mobilisane vojnike prema sopstvenim prioritetima, čime, kako navodi, zanemaruje direktive predsednika Ukrajine o ravnomernoj raspodeli ljudstva.

Ovaj događaj dodatno je otvorio pitanje efikasnosti komandovanja i načina vođenja operacija, dok deo analitičara smatra da predstavlja još jedan u nizu primera neefikasnog korišćenja resursa na frontu.