Kako se sukobi na Bliskom istoku šire i uvlače sve više država, pojavljuje se novi potencijalni front – Iran je prvi put javno zapretio mogućnošću raketnih napada na Ukrajinu, ukoliko Kijev ne prekine saradnju sa Izraelom.

Ovu poruku uputio je Ibrahim Azizi, predsednik Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta. U razgovoru za Iran International istakao je da bi nastavak isporuka ukrajinskih dronova i vojne pomoći Izraelu mogao Ukrajinu pretvoriti u „legitimnu metu“ za odmazdu Teherana.

Azizi naglašava da iransko rukovodstvo pažljivo prati širenje saradnje Ukrajine sa bliskoistočnim državama u borbi protiv iranskih dronova. Ukoliko se ta podrška nastavi, Iran, kako kaže, zadržava pravo da odgovori.

 - Svaka država koja pomaže našim protivnicima mora da bude svesna posledica - poručio je on.

Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski deluje nezabrinuto. On je saopštio da su ukrajinski stručnjaci i sistemi za presretanje dronova već poslati u Jordan, kako bi pomogli u zaštiti američkih vojnih baza. Prema njegovim rečima, zahtevi za takvu pomoć stigli su iz čak 11 država.

Prema pisanju Volstrit žurnala, među zemljama koje su zainteresovane za saradnju sa Ukrajinom nalazi se i Saudijska Arabija, regionalni rival Irana. Ta saradnja podrazumeva prenos tehnologija za borbu protiv dronova i obuku stručnjaka, čime Ukrajina praktično izvozi svoje ratno iskustvo stečeno tokom višegodišnjeg sukoba.

Zanimljivo je da je i sam Iran već indirektno uključen u sukob u Ukrajini. Još ranije je Moskvi dostavljena tehnologija za proizvodnju dronova tipa „Šahed“, koji su kasnije unapređeni u ruske varijante.

Ukrajinski izvori tvrdili su da su iranski stručnjaci pomagali Rusiji u razvoju i primeni tih sistema, iako te tvrdnje nikada nisu zvanično potvrđene. Zelenski je 12. marta ponovio te navode, tvrdeći da su iranski instruktori učestvovali u obuci ruskih snaga i u ranim fazama napada dronovima.

Ipak, direktna pretnja raketnim napadima iz Irana predstavlja daleko ozbiljniji scenario.

Vojni analitičari ukazuju da Iran raspolaže značajnim arsenalom balističkih raketa srednjeg dometa, među kojima su „Šahab-3“, „Gadr“ i „Horamšahr“.

„Šahab-3“ predstavlja osnovu iranskog raketnog sistema, sa bojevom glavom težine do jedne tone i mobilnim lansirnim platformama koje otežavaju njegovo uništavanje. Namenjen je za gađanje ključnih strateških ciljeva.

„Gadr“ je unapređena verzija sa boljom preciznošću i aerodinamikom, sposoban da pogađa velike ciljeve na velikim udaljenostima.

Najmoćniji u arsenalu je „Horamšahr“, čija bojeva glava može dostići i 1.500 kilograma, uz mogućnost nošenja više bojevih glava i povećanu manevarsku sposobnost.

Procene pokazuju da bi ove rakete mogle da dosegnu centralne delove Ukrajine, uključujući Kijev, Vinicu i Žitomir, dok zapadni delovi zemlje ostaju van dometa.

Međutim, za takav napad rakete bi morale da prelete vazdušni prostor više država na Bliskom istoku ili Kavkazu, što bi gotovo sigurno izazvalo ozbiljnu međunarodnu krizu. Ipak, s obzirom na već postojeće tenzije, mnogi analitičari smatraju da su ove izjave pre svega politička poruka, a ne neposredna najava vojne akcije.

U kontekstu sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, Iran očigledno želi da pokaže spremnost da proširi sukob i odgovori svim državama koje podržavaju njegove protivnike.