Uživo PLJUŠTE MILIJARDE IZ EU ZA UKRAJINU, ZELENSKI ZADOVOLJNO TRLJA RUKE Tramp: Kijev da požuri sa mirovnim sporazumom, Moskva može da se predomisli

Blog uživo

Sijarto: Mađarska spremna da u bilo kom trenutku bude domaćin sastanka Trampa i Putina

Mađarska je spremna da u bilo kojem trenutku bude domaćin sastanka ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, kao i da posluži kao platforma za pregovore na visokom nivou o mirnom rešenju sukoba u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

On je u razovoru za TASS naveo da je Budimpešta potvrdila "ovu odlučnost i u Vašingtonu i u Moskvi".

- Kako razumemo, u obe prestonice, ako postoji jedno pitanje koje je jednoglasno, to je mesto održavanja ovog sastanka, i to je svakako velika čast za nas - naveo je Sijarto.

Mađarski ministar spoljnih poslova je takođe napomenuo da je njegova zemlja zauzela stav mira od samog početka sukoba u Ukrajini i održava ga uprkos, kako je naveo, "kolosalnim političkim napadima" koji su se obrušili na Budimpeštu.

Tramp je 16. oktobra, nakon telefonskog razgovora sa Putinom, objavio da su se složili da se uskoro sastanu u Budimpešti.

Samit je kasnije odložen jer strane još uvek nisu uspele da se dogovore o smislenom rešenju ukrajinske krize. Moskva i Vašington su izjavili da će se sastanak održati kada se za to steknu uslovi.

Tanjug

Tramp: Ukrajina da brzo odluči, Rusi mogu da promene mišljenje

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da se pregovarački proces o okončanju rata "približava nečemu" i da ukrajinska strana mora da požuri kako Rusi "ponovo ne bi promenili mišljenje".

"Približavaju se nečemu, ali se nadam da će Ukrajina brzo reagovati“, rekao je Tramp odgovarajući na pitanja novinara o pregovorima za okončanje rata u Ukrajini.

Istovremeno, šef Bele kuće ponovo je izrazio mišljenje da Ukrajina treba da požuri jer, prema njegovim rečima, "svaki put kada previše odugovlači, Rusija promeni mišljenje".

(Ukrinform)

Merc: Odluka o finansijskoj podršci Ukrajini doneta jednoglasno

Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je da je odluka EU o davanju 90 milijardi evra podrške Ukrajini doneta jednoglasno.

"Finansijski paket za Ukrajinu je odobren. Kao što sam i zahtevao, Ukrajini je obezbeđen beskamatni zajam od 90 milijardi evra. Ova sredstva su dovoljna da pokriju vojne i budžetske potrebe Ukrajine za naredne dve godine“, istakao je Merc.

Prema njegovim rečima, ovo je odlučujući signal za okončanje rata, jer će Putin, kako kaže, napraviti ustupke tek kada shvati da "njegov rat neće doneti nikakvu korist".

"Zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini. Već smo prošle nedelje pripremili teren za ovo. Ukrajina će morati da vrati kredit tek nakon što Ruska Federacija plati reparacije. I jasno kažemo: ako Rusija ne plati reparacije, mi ćemo – u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom – koristiti zamrznutu rusku imovinu za otplatu kredita“, istakao je Merc.

(Rojters)

EU odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske pomoći

Lideri Evropske unije odlučili su da pozajme novac kako bi finansirali odbranu Ukrajine u naredne dve godine, a da za sada ne koriste zamrznutu rusku imovinu, zaobilazeći podele oko plana finansiranja Kijeva zamrznutom ruskom imovinom.

"Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-2027. je odobrena. Preuzeli smo obaveze i ispunili ih“, naveo je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Dodao je i da će po hitnom postupku Evropska unija obezbediti zajam.

Lideri zemalja članica su takođe dali Evropskoj komisiji mandat da nastavi rad na takozvanom zajmu za reparaciju zasnovanom na ruskoj zamrznutoj imovini, ali se ta opcija za sada pokazala teško izvodljivom, pre svega zbog otpora Belgije, gde se nalazi najveći deo imovine.

(Rojters)

EU traži način da zamrznutu rusku imovinu prosledi Ukrajini, Rusija najavila tužbu

Opcija o zajedničkom zaduživanju za vojne i ekonomske potrebe Kijeva nije naišla na entuzijazam članica Evropske unije, ali su saglasne da se zamrznuta sredstva Rusije iskoriste u vidu zajma za reparacije. Ipak, do definitivne odluke o tome neophodno je rešiti brojna tehnička pitanja.

"Nema bolje opcije od zamrznutog novca Rusije. Razumem zabrinutost nekih država članica, posebno vlade Belgije, ali se nadam zajedničkom rešenju", poručio je nemački kancelar Fridrih Merc.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da je Kijevu dobrodošla bilo koja forma zajma. Ako ga ne dobije, upozorava, budžet Ukrajine će dogodine biti u manjku gotovo 50 milijardi evra.

"'Očekujemo da odluka o upotrebi ruskih sredstava bude doneta najkasnije do kraja godine. Ako Kijev ne dobije zajam do proleća, moraće da smanji proizvodnju dronova. Ukrajini su potrebne bezbednosne garancije i Amerike i Evrope", istakao je Zelenski.

Predlogu se, pre svih, protivi Belgija u čijoj je kompaniji Euroklir zarobljeno najviše ruskog novca: oko 200 milijardi evra.

Moskva preti recipročnim merama – od Evrope će zahtevati više 200 milijardi evra odštete. Odbacuju i, kako tvrde, sve ''pseudoinstitucije“ formirane pod okriljem Saveta Evrope, aludirajući na osnivanje Komisije za procenu ukrajinske ratne štete.

"Sve te strukture i njihove odluke, za Rusiju su pravno nevažeće. Njihove aktivnosti su izrazito neprijateljske prema Moskvi i zato će trpeti posledice. Ipak, mnoge zemlje su se distancirale od propagande i provokacija zapadne Evrope, ne želeći da rade protiv Rusije", navela je portparolka ruskog Minostarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ozakoniti upotrebu ruskog novca za potrebe Ukrajine značilo bi da sve članice Unije preuzimaju isti rizik, ističu u Evropskoj komisiji. Belgija neće ostati usamljena ako Rusija podnese tužbu pred međunarodnim sudovima jer će, kako tvrde, teret pasti na sve.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI