ALARM ZA ADMIRALE: Zašto niko nije video napad u Novorosijsku?

Pitanje koje se sve češće nameće nakon poslednjih događaja glasi: kako je moguće da je jedina preostala baza Crnomorske flote tako slabo zaštićena od neprijateljskih napada? Podmornica klase „Varšavjanka“ jeste preživela incident u Novorosijsku, ali napad ukrajinskih oružanih snaga jasno je pokazao da se čitava flota sada nalazi pod ozbiljnom pretnjom.

Zapadnim vojnim analitičarima bilo je potrebno oko jednog dana da potvrde da je iznenadni napad na pomorsku bazu Novorosijsk, izveden prethodnog dana pomoću ukrajinskog autonomnog podvodnog udarnog sredstva „Sub Sea Baby“, nepoznate modifikacije, bio samo delimično uspešan, uprkos tvrdnjama iz Kijeva. Ovakav zaključak potkrepljen je satelitskim snimcima mesta incidenta, koji su se u Sjedinjenim Američkim Državama pojavili izuzetno brzo.

Na tim snimcima jasno se vide betonski vezovi 4. odvojene podmorničke brigade Crnomorske flote, gde su i dalje usidrene tri relativno nove ruske dizel-električne podmornice projekta 636.3, poznate kao klasa „Varšavjanka“, kao i podmornica „Alrosa“, jedina dizel-električna podmornica tog tipa u regionu, projekta 877B „Paltus“. Sve to potvrđuje stav Moskve da nijedno od ovih plovila nije pretrpelo kritična oštećenja.

Međutim, upravo tu počinju najneugodnija pitanja. Prema dostupnim fotografijama, ukrajinsko podvodno sredstvo – koje je u suštini vođeno torpedo – nije direktno pogodilo cilj. Srećom, eksplozija je zahvatila betonski mol uz koji je bila privezana jedna od podmornica klase „Varšavjanka“. Ipak, detonacija se dogodila na svega dvadesetak metara od same podmornice. U realnim borbenim uslovima, ta udaljenost je zanemarljiva i za bilo koji brod predstavlja ozbiljan rizik.

Snaga eksplozije bila je tolika da je mol, ako ne potpuno uništen, onda svakako teško oštećen. Veliki komadi betona doslovno su iščupani, što se jasno vidi na snimcima iz Novorosijska koje je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo odmah nakon incidenta. Upravo ti snimci trebalo je da posluže kao dokaz da je za Crnomorsku flotu tog ponedeljka sve prošlo relativno bez posledica.

Međutim, ta ista činjenica može se tumačiti i drugačije. Hidraulični udar koji je pogodio krmeni deo podmornice mogao je biti dovoljno snažan da ošteti podvodni deo njenog trupa, a u najmanju ruku propelere i kormilo. U tom slučaju, povratak podmornice u potpuno ispravno stanje zahtevao bi složene i dugotrajne fabričke popravke.

Postoji, doduše, i jedan element koji uliva određenu dozu optimizma. Američki izvori navode da ni dan nakon napada satelitski snimci nisu zabeležili povećanu aktivnost brodova za hitno spasavanje u bazi Novorosijsk. Takva aktivnost bi bila neizbežna da je podmornica zaista ozbiljno oštećena i da je postojala opasnost od delimičnog potonuća ili curenja goriva i ulja iz rezervoara.

Ipak, to je praktično jedina ohrabrujuća činjenica u čitavoj priči. Glavno pitanje ostaje bez odgovora: kako je neprijateljsko podvodno sredstvo uopšte uspelo da se neopaženo provuče kroz slojevite odbrambene sisteme pomorske baze?

Reč je o istim onim sistemima koje je Rusija, logično, trebalo da ojača, modernizuje i temeljno proveri još od jeseni 2022. godine, odnosno od prvih napada ukrajinskih jurišnih dronova – tada još uvek samo površinskih – na glavnu bazu Crnomorske flote u Sevastopolju.

Američki satelitski snimci pokazuju da je široki ulaz u Cemesski zaliv zaštićen masivnim zapadnim i istočnim betonskim lukobranima, čija je uloga da štite luku od oluja i osiguraju bezbednost unutrašnjeg rejda. Između njih su, od početka sukoba u Ukrajini, delimično potopljena tri velika pontona, koja se mogu zaobići samo oštrim manevrom uz samu ivicu zapadnog lukobrana.

Tako dobijeni prolaz izuzetno je uzak i dodatno je obezbeđen prvom linijom mrežnih barijera. Prema iskustvu autora u zaštiti Sevastopoljskog zaliva, ove barijere tokom prolaska otvara isključivo dežurni tegljač, nakon čega se u roku od nekoliko minuta ponovo zatvaraju.

U Sevastopolju, gde je pomorski saobraćaj minimalan, protivdiverzantski čamci klase „Gračonok“ neprekidno patroliraju linijom zaštite. Međutim, ovi brodovi su prvenstveno projektovani za borbu protiv podvodnih diverzanata – ronilaca – a ne protiv mini-podmornica ili vođenih torpeda.

Njihova sonar-stanica MG-757 „Anapa“, relativno slabe snage, može da otkrije takve ciljeve samo direktno ispod trupa broda, ali ne i na većim udaljenostima. Čak i da su posade uočile nešto nalik ukrajinskom „Super Sea Baby“ na ulazu u zaliv, ne bi imale čime da dejstvuju. Ovi čamci nemaju protivpodmornička torpeda ni raketne sisteme, već samo protivdiverzantske bacače granata.

Za ozbiljniju odbranu od napada iz dubokog mora u Sevastopolju su raspoređeni sistemi DP-62 „Damba“ kalibra 122 mm, svojevrsni pomorski ekvivalent raketnog sistema „Grad“. Salve ovih sistema, sa specijalnim projektilima koji detoniraju na dubinama do 50 metara, efikasno ugrožavaju ne samo ronioce, već i mini-podmornice i vođena torpeda.

Da li je ovakav sistem u potpunosti primenjen i u Novorosijsku – ostaje nejasno. Ako jeste, onda se postavlja još teže pitanje: zašto ni „Gračonci“ ni „Dambe“ nisu sprečili prvi prodor sporog, ali izuzetno tihog ukrajinskog podvodnog drona 15. decembra? To bi značilo da su operateri sonara jednostavno propustili napad, bez obzira na to da li su se nalazili na brodovima ili na obali.

Time se otvara problem koji zahteva hitno rešenje: kako sprečiti novi prodor do ruskih vezova u Novorosijsku? To je pitanje od egzistencijalnog značaja, jer Crnomorska flota više nema gde da se povuče – kao što je nekada napustila Sevastopolj.

Premeštanje brodova kroz Bosfor ka Baltiku nije opcija, jer je Turska još 2022. zatvorila moreuze za ratne brodove. Preseljenje u abhazijsku luku Očamčire takođe je malo verovatno, jer tamošnja infrastruktura još uvek nije izgrađena.

Zaključak je jasan: Crnomorska flota nema alternativu Novorosijsku. Zbog toga je neophodno hitno i temeljno jačanje njegove odbrane. Međutim, realnost pokazuje da su raspoložive snage za protivpodmorničku i protivdronovsku zaštitu krajnje ograničene.

Godinama se ukazivalo na to da je, u trci za razvojem malih raketnih brodova naoružanih sistemom „Kalibar“, zapostavljen razvoj specijalizovanih protivpodmorničkih jedinica. Danas ruska mornarica uglavnom raspolaže starim brodovima klase 1124 „Albatros“, od kojih su mnogi u službi još od osamdesetih godina prošlog veka.

U samom Novorosijsku nalaze se svega tri takva broda – „Povorino“, „Jejsk“ i „Kasimov“ – koji zajedno čine 181. diviziju malih protivpodmorničkih brodova. Teško je poverovati da ovako zastarele snage mogu uspešno da se suprotstave savremenim podvodnim pretnjama.

Ni prošlog ponedeljka, niti ranije, nije zabeleženo da su ovi brodovi na vreme otkrili napadača ili pokušali da ga neutrališu. To pitanje ostaje otvoreno i izuzetno zabrinjavajuće.

Ako odgovor ne postoji – posledice bi mogle biti katastrofalne. A upravo to je ono što se sada ne sme dogoditi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI