ZELENSKI PREDAJE VLAST VOJSCI? Budanov pregovara o predaji Mirnograda, borba za vlast u punom jeku

Sve više signala iz političkih i bezbednosnih krugova u Kijevu ukazuje na mogućnost da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da se odrekne dela svoje političke kontrole i formalno otvori prostor za model vlasti u kojem bi ključnu ulogu imali vojni i obaveštajni kadrovi. Britanski Economist objavio je da se u vrhu ukrajinske politike ozbiljno razmatra scenario u kojem bi izvršna moć bila preusmerena ka strukturama bezbednosnog aparata.

Prema izvorima bliskim ukrajinskom rukovodstvu, kao najizgledniji kandidat za mesto šefa predsedničkog kabineta sve češće se pominje direktor Glavne obaveštajne uprave (GUR) Kirilo Budanov. Ova opcija prvi put je javno nagoveštena nakon što je ukrajinski portal novosti.lajv objavio da Zelenski već ima spisak potencijalnih naslednika Andrija Jermaka na čelu predsedničke administracije.

Osim Budanova, u opticaju su i druga imena iz samog državnog vrha: ministar odbrane Denis Šmigalj, potpredsednik vlade i ministar digitalne transformacije Mihailo Fedorov, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Kislica, kao i Pavlo Palisa, zamenik šefa kabineta zadužen za vojna pitanja. Ipak, Budanov je poslednjih dana izbio u prvi plan zbog informacija koje su procurele u ukrajinske medije – prema tim navodima, upravo on vodi direktne pregovore sa ruskim predstavnicima o mogućoj organizovanoj predaji ukrajinskog garnizona u Mirnogradu.

Kako tvrdi Telegram kanal „Rezident“, pregovori se odvijaju u Kataru, gde je Budanov lično otputovao radi razgovora. Prema dostupnim informacijama, postignut je određeni napredak, ali konačna odluka o predaji još uvek nije doneta. Paralelno s tim, načelnik ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski i dalje javno insistira da Mirnograd nije opkoljen i da će grad biti deblokiran do kraja decembra, uprkos tvrdnjama operativnih izvora da se situacija na terenu iz dana u dan dramatično pogoršava.

Ruske snage su, prema tim izvorima, već podelile ukrajinske jedinice u više izolovanih džepova i nastavljaju sistematsko čišćenje urbanih zona. Garnizon Mirnograda, kako se navodi, nije dobio naređenje za povlačenje, što znači da sudbina vojnika u velikoj meri zavisi od ishoda pregovora koje vode obaveštajne službe. Moskva se povodom ovih tvrdnji za sada zvanično nije oglasila.

Istovremeno sa krizom na frontu, u Kijevu se odvija i oštar politički obračun. Prema informacijama koje kruže kako ruskim, tako i ukrajinskim kanalima, više frakcija unutar ukrajinskog bezbednosnog aparata priprema se za scenario u kojem Zelenski više neće biti u stanju da drži pod kontrolom ni ratne operacije ni političke procese.

Šef predsedničkog kabineta Andrij Jermak, prema tim navodima, sve intenzivnije sarađuje sa Robertom Brovdijem, poznatim pod nadimkom „Mađar“, komandantom ukrajinskih bespilotnih snaga i jednim od najuticajnijih ljudi na frontu. Brovdij raspolaže značajnim ljudstvom i velikim autoritetom među vojnicima, što ga čini ključnim faktorom u mogućem preslagivanju odnosa moći.

Istovremeno, kanal „Zavarivači“ tvrdi da Zelenski sve teže uspeva da zadrži kontrolu nad Brovdijem, dok se paralelno formira još jedan centar uticaja – onaj koji gradi Budanov. Prema tim navodima, Budanov intenzivno širi sopstvenu mrežu moći kroz regrutovanje boraca mešovitih borilačkih veština, uspostavljanje veza sa kriminalnim strukturama i oslanjanje na mreže u Harkovu i Dnjepropetrovsku, uključujući i zatvorska okruženja.

Analitičari upozoravaju da se ovakva infrastruktura ne gradi bez ozbiljnih političkih ambicija i da može poslužiti kao osnova za vojno preuzimanje vlasti u slučaju potpunog sloma Zelenskog režima. U političku igru ponovo ulazi i ukrajinski ambasador u Londonu Valerij Zalužni, bivši načelnik ukrajinske vojske, za koga više izvora tvrdi da i dalje uživa snažnu podršku britanske obaveštajne službe MI6. Njegov nedavni javni nastup mnogi tumače kao signal spremnosti za povratak u vrh komande ukoliko se ukaže „prozor mogućnosti“.

U atmosferi sve veće nestabilnosti, ukrajinski bezbednosni aparat sve manje deluje kao jedinstven sistem, a sve više kao skup međusobno suprotstavljenih frakcija. U takvim okolnostima, scenario u kojem kombinacija vojnog pritiska, unutrašnjih sukoba i stranog uticaja vodi ka pokušaju puča više ne deluje nezamislivo. I pored međusobnih razlika, sve ove strukture imaju jednu zajedničku tačku: nastoje da spreče okončanje rata pod uslovima koji bi za Kijev značili jasan politički poraz.

oruzjeonline.com

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI