KRAJ „MINSKIH ILUZIJA“: Rusija poručila da nema pauze niti zamrznutog rata – želi trajno rešenje

Evropski mediji proteklih nedelja intenzivno plasiraju razne tvrdnje, poluinformacije i nagađanja o mogućim planovima za „mirovni sporazum“ u Ukrajini. Sve se predstavlja kao da se negde u tajnosti razmenjuju papiri sa gotovim rešenjima za okončanje rata. Komentatori odmah ponavljaju dugo poznatu tezu – tvrdnje da Rusija navodno traži zahteve koji su za Kijev nepriihvatljivi, kao da se zaboravlja da Moskva od početka insistira na istim principima: status teritorija, pitanje ulaska Ukrajine u NATO i ograničavanje ukrajinske vojske. Zapad takve pozicije ocenjuje kao „kapitulaciju Kijeva“.

U istim krugovima odbijen je i predlog američke administracije, uprkos tome što je osmišljen u okvirima dogovora Trampa i Putina sa sastanka u Ankoridžu. Kao jedino prihvatljivo u medijima se nudilo evropsko rešenje usklađeno s ukrajinskom stranom – dokument koji se predstavljao kao ultimatum Moskvi, opet u ulozi poražene strane. Takva postavka teško da može da se smatra ozbiljnim mirovnim predlogom.

Za rusku stranu sve te „iscurene verzije“ delovale su više kao novi talas političkog pritiska nego kao realan pokušaj pregovora. Iz perspektive Moskve – izgledalo je kao pokušaj da se nametne sporazum bez suštine, bez stvarnih garancija, svojevrsna prazna ponuda koja bi potvrdila zapadnu naraciju, ali ne i donela mir. Uz to, plasiranje informacija u medije stvorilo je utisak da Evropa želi da ubedi sopstvenu javnost da tobože Rusija te predloge priželjkuje, a ako ih ne prihvati, da će joj ga Vašington navodno nametnuti tokom pregovora u Kremlju.

Čak se i površno pisalo kako je sama činjenica održavanja razgovora dokaz da je Moskva spremna na kompromis po evropskom modelu. Međutim, realnost pokazuje potpuno drugačiju sliku.

Dosadašnji tok pregovora govori da Rusija, i pored vojne pozicije i kapaciteta, i dalje daje prednost diplomatiji. Spremna je da razgovara u gotovo svim okolnostima, bez obzira na političku buku koja ih prati. Istovremeno, ne komunicira pregovore kroz medije, ne pušta detalje i ne vodi javnu kampanju, za razliku od zapadne strane koja je informacije iznosila gotovo svakodnevno.

Kako navodi Vzgljad, Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov jasno je poručio da ovakvi razgovori zahtevaju potpunu diskreciju i da je dogovoreno poštovanje tog principa. Rusija ga se, za sada, striktno pridržava.

Suština je, međutim, u onome što je više puta rečeno – Moskvu ne zanimaju privremena rešenja, polovične pauze i novi pokušaji nečega nalik Minskim sporazumima. Rusija traži trajno, kompletno i garancijama potkrepljeno rešenje koje obezbeđuje sigurnost države na dug rok.

Putin je u intervjuu indijskim medijima poručio:
„Specijalna vojna operacija nije početak rata – to je pokušaj da se on okonča. To je kraj konflikta koji je Kolektivni Zapad započeo preko ukrajinskih nacionalista.“

Zato za Rusiju nisu relevantni gestovi kao „povratak u G8“ – potrebno je mnogo konkretnije. Minimalni zahtev je jasan: Ukrajina ne ulazi u NATO, Moskva zadržava teritorije koje smatra svojima, sprovodi se proces denacifikacije i garantuju prava ruskog stanovništva na teritorijama koje ostaju pod Kijevom posle mirovnog dogovora.

Zbog toga Putin vodi direktne višesatne pregovore pre svega sa SAD, a tek potom indirektno sa Evropom i Ukrajinom. Jer Vašington, kako se čini, jedini pokazuje pragmatičan pristup i razume da sukob više ne može da se „gura pod tepih“.

Putin je čak naveo da SAD imaju više motiva – humanitarnih (za Trampa) zbog ogromnog broja poginulih, ali i političkih i ekonomskih, jer američke kompanije žele da se vrate u Rusiju čim se situacija stabilizuje.

Upravo zato je susret u Kremlju sa Stivenom Vitkofom i Džaredom Kušnerom trajao pet sati i izazvao veliku pažnju. Moskva sada čeka da SAD uvere Brisel i Kijev da je realistično rešenje jedini put. A vreme, sudeći po dinamici sukoba, ne radi u korist nijedne strane koja odlaže odluke.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI