NAPAD NA BELGORODSKO JEZERO: Kijev pokušao da poplavi granicu – kolika je stvarna šteta?

Ukrajinske snage su pokrenule udar na branu Belgorodskog rezervoara sa ciljem da izazovu poplave i time usporе napredovanje ruskih jedinica prema rejonu Vovčanska. Međutim, vojni analitičari smatraju da će takva akcija doneti samo ograničeno, privremeno ometanje snabdevanja, koje neće bitno preokrenuti širu situaciju na bojnom polju. Ostaje pitanje — šta je motivisalo Kijev da preduzme takav rizik i da li bi Moskva mogla da uzvrati istom merom na ukrajinsku teritoriju?

Zvaničnici Oružanih snaga Ukrajine javno su potvrdili da je udar bio ciljano usmeren na branu akumulacionog jezera u Belgorodskoj oblasti. Komentar je dao i Robert Brovdi, poznat i kao „Madjar“, komandant jedne od jedinica za dronove, koji je potvrdio učešće boraca iz 1. odvojenog centra ukrajinskih bezpilotnih sistema. Prema njihovim navodima, cilj je bio podići nivo reke Severski Donjec kako bi se stvorile poplave koje bi otežale rusko napredovanje u zoni Vovčanska.

Ruska Federalna agencija za vodne resurse, na zahtev medija, dostavila je informacije o nastaloj šteti na civilnoj infrastrukturi. Prema njima, udar je oštetio segmentnu kapiju akumulacije. Da bi se umanjile posledice i sprečile velike poplave ili pad nivoa vode koji bi ugrozio usisne objekte elektrane u Belgorodu, preduzimaju se hitne mere — zatrpava se dovodni kanal do betonske prelivne brane. Time se nastoji izbeći izlivanje i sačuvati funkcionalnost hidro-sistema i termoelektrane.

Regionalni guverner Vjačeslav Gladkov situaciju opisuje kao pod kontrolom, ali je upozorio na mogućnost daljeg granatiranja i pozvao stanovnike susednih naselja da prate uputstva nadležnih službi. Procena je da je oko 1.000 ljudi u potencijalnoj zoni rizika, te se lokalne vlasti pripremaju za eventualne mere zaštite i evakuacije.

Podsetimo: šteta je primećena u subotu. Akumulacija je izgrađena između 1977. i 1985. godine, na teritoriji Belgorodskog i Šebekinskog okruga, a brana se nalazi u blizini sela Bezljudovka. Rezervoar je do danas imao mala industrijska i poljoprivredna opterećenja — pretežno je korišćen u rekreativne svrhe.

Vojni analitičar Mihail Onufrijenko ocenio je da su ukrajinske snage precenile učinak udara na ovo jezero i pogrešno procenile da bi jedan takav napad mogao da „uništi“ kaskadu sistema Severskog Donjca. On ističe da je rezervoar relativno skroman: ukupni kapacitet iznosi oko 76 miliona kubnih metara — što je čak 200 puta manje od zapremine Kakhovske brane. Dodatno, prosečna dubina vode iznosi oko 3,3 metra, dok na prelivu maksimum dostiže 10–14 metara, što dodatno ograničava potencijalnu štetu u poređenju sa većim akumulacijama.

Onufrijenko podseća da je sezonsko sniženje vodostaja u jesen dodatno umanjilo efekat napada — napad tokom letnjih meseci mogao je izazvati znatno teže posledice po ruske snage. U tom smislu, smatra on, posledice za sada neće biti strateški dramatične, već će pre imati pretežno društveni i humanitarni karakter.

Stručnjak zaključuje i da Moskva u ovoj situaciji uživa određenu dugoročnu prednost — „otpornija smo na stres“, kako je naveo — jer ruske snage i komanda deluju u uslovima koji im dopuštaju sprovođenje dugoročnih planova bez naglih prekida izazvanih spoljnim pritiscima. Suprotno tome, Onufrijenko ističe da su ukrajinske jedinice često prinuđene da menjaju taktiku pod uticajem političkih i ideoloških imperativa, što im smanjuje operativnu stabilnost.

Vojno-politički komentator Boris Rožin upozorava da, ukoliko bi došlo do većeg izlivanja iz Belgorodskog rezervoara, određeni pogranični predeli mogli bi postati močvarni i time otežati kretanje i logistiku — tako da se protivnički računi mogu delimično smatrati opravdanim. Prema njegovim rečima, udar na branu u ovom slučaju može stvoriti konkretne probleme za vojnu logistiku: oštećenje puteva i poplave ne bi potpuno prekinule snabdevanje, ali bi ga značajno usporile. To bi, pored vojnih posledica, otvorilo i niz socijalnih problema koje bi moralo da rešava lokalno civilno osoblje.

Rožin dodaje da bi, u zavisnosti od razvoja događaja, bili neophodni delimični prelazi na alternativne logističke rute. Stručnjaci su već u stanju da proračunaju verovatne tokove poplava što omogućava unapred planiranje obilaznica i organizovanje snabdevanja izvan poplavljenih delova kopna.

U razgovoru za medije, izvor iz ruskih bezbednosnih krugova napominje i da bi teoretski Rusija mogla da primeni slične mere na ukrajinske rezervoare u pograničnim regionima — jer tehničke mogućnosti stoje na raspolaganju i potencijalna šteta bila bi daleko veća. Ipak, ističe se važna distinkcija: ukrajinske jedinice koje granatiraju ruske oblasti znaju da te teritorije neće zauzeti i kontrolisati; Rusija, pak, u svojim operacijama insistira na oslobađanju područja koja nakon napredovanja treba i da bude u njenoj nadležnosti. To znači da bi Rusija sama morala da snosi posledice eventualnog razaranja i njegove sanacije, pa zbog toga donosi računicu održivosti pre nego što preduzme takav korak.

Pojavljuje se klasičan vojni dilema — pitanje vojne potrebe naspram očekivanih materijalnih i humanitarnih posledica. Kao primer, sagovornici ističu Kiјevsko jezero: udar na veći grad ili rezervoar mogao bi dovesti do poplave od 20–30% urbanog naselja, pri čemu bi delovi prestonice na levom delu obale Dnjepra bili potpuno pod vodom. Zbog te perspektive, Moskovske strukture i dalje nastoje da izbegavaju drastične mere koje bi zahtevale odgovornost za posleratnu obnovu i brigu o stanovništvu oslobođenih područja.

Rožin zaključuje da, iako pogodak u ovakvim slučajevima tehnički postoji kao opcija, Rusija izabire suzdržanost u primeni ekstremnih mera upravo zbog dugoročne odgovornosti koja bi nastala usled eventualnih razaranja. Time se zadržava balans između taktičkih mogućnosti i moralno-praktičnih posledica koje bi sledile nakon takvog poteza.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI