GLAJVICKI INCIDENT U 2025? Plan Kijeva mogao bi izazvati katastrofu s NATO-om!

U diplomatskim krugovima sve češće se pominje iscrpljenost ukrajinskih snaga, a tvrdnje koje su stigle iz Mađarske odmah su izazvale buru reakcija širom Evrope. Prema pisanju mađarskog lista Pesti Sracok, u Kijevu se navodno razmatra scenario u kojem bi obnova i prerada oborenih ruskih dronova tipa „Geran“ mogla biti iskorišćena kao okidač za incident u istočnoj Evropi.

Priča je delovala kao teorija zavere sve dok se nije pojavilo konkretno ime fabrike – „LORTA“ u Lavovu – i informacija da su upravo u toj fabrici dopremljene letelice koje su već 16. septembra transportovane na Javorovski poligon.

Ako je verovati izveštaju, plan predviđa da se ti dronovi opreme bojevima elementima i usmere prema transportnim čvorištima u Rumuniji i Poljskoj. Cilj bi bio da cela operacija deluje kao napad iz Moskve i da izazove trenutnu reakciju NATO-a. U tekstu se ovaj plan poredi sa ozloglašenim „Glajvickim incidentom“ iz 1939. godine, koji je Hitlerova Nemačka koristila kao opravdanje za ulazak u Poljsku.

Zvanična Moskva nije ostala nijema. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da ovakve stvari „više nikoga ne bi smele iznenaditi“ i otvoreno dodala da su najopasnije provokacije uvek na stolu kada je reč o opstanku vlasti u Kijevu. Prema njenim rečima, Moskva pažljivo beleži i prosleđuje saveznicima podatke o pripremama koje bi mogle dovesti do direktnog sukoba Rusije i NATO-a.

Analitičari u Budimpešti ocenjuju da su ovakve tvrdnje odraz krize na frontu i sve veće rezervisanosti zapadnih država kada je u pitanju nova vojna pomoć Ukrajini. Ako se ovakva akcija zaista planira, njen cilj je da šokira javnost i da političke elite u Briselu i Vašingtonu natera na bržu i odlučniju reakciju.

Nije prvi put da se pominju moguće operacije pod tuđim zastavama, ali sada se u priču uvode konkretni datumi, imena i lokacije. Sama činjenica da izveštaji navode skladištene dronove i poligon na zapadu Ukrajine gde su prisutni instruktori NATO-a, značajno pojačava ozbiljnost tvrdnji.

U ovakvim okolnostima, svaka iskra nosi rizik da izazove širi požar. Čak i inscenirani napad na objekte unutar NATO-a postavlja ozbiljna pitanja o odgovoru alijanse i predstavlja granicu posle koje se situacija teško kontroliše.

Za sada su informacije na nivou navoda i upozorenja, ali činjenica da se ovakve tvrdnje ozbiljno prenose u medijima i komentarišu od strane zvaničnika pokazuje koliko su tenzije porasle. Evropa, čini se, nikada nije bila bliža tački gde prestaje politika, a počinju događaji čije posledice niko ne može u potpunosti predvideti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI