Zvala sam oca i buncala! Nisam verovala da mi se to desilo, sada učim da živim ispočetka (VIDEO)

Bezazlena zabava s prijateljicama na grčkom ostrvu Zakintosu završila je gotovo tragično za 23-godišnju Hanu Pauvel u avgustu 2016, kada je imala samo 20 godina.

Nakon jedne večeri u kafiću, gde su pile votku, osećala je malaksalost i povraćala je, a uskoro se pokazalo da se ne radi o običnom mamurluku, već o trovanju metanolom zbog čega su joj otkazali bubrezi i oslepela je.

Hana je shvatila da nešto ozbiljno nije u redu tek kad se probudila iduće jutro u hotelskoj sobi. Mislila je da su ugašena svetla pa je predložila prijateljima da razgrnu zavese. Međutim, jedna joj je prijateljica rekla da su zavese već rastvorene. Tek tad joj ništa nije bilo jasno.

- Mislila sam da se šale pa sam ustala i upalila svetla. Tad sam počela da paničim, jer sam shvatila da apsolutno ništa ne vidim.

Devojku iz Midlsbora odmah su prebacili u bolnicu na ostrvu, a potom je transferovali u jednu veću na kopnu. Bila je toliko zbunjena i buncala je da je oteta.

- Nije mi bilo jasno zašto ne vidim. Mislila sam da mi je nešto oko očiju, oko glave. Sećam se da sam bila čudna na telefonu s tatom. Govorio mi je da ne brinem i da stiže, ali veza se prekidala. Potom sam sakrila telefon ispod pazuha, jer sam mislila da će mi ga uzeti - ispričala je Hana.

Testovi u bolnici potvrdili su da se Hana otrovala metanolom koji su umešali u votku. Njene prijateljice, koje su pile istu votku, imale su grčeve i mučninu, ali bez ozbiljnijih posledica.

- Očito mafija sprema metanol i onda to vlasnicima barova prodaju jako jeftino, a oni onda to pak mešaju s pićem u kafiću. Ali kao mušterija ne sumnjate da votka Smirnof nije ono što piše na etiketi. Otrov se nalazi u originalnim bocama, nemate razlog da mislite kako nešto nije u redu. Jedino što su takva pića ‘kraća’, toče manje jer je jača koncentracija alkohola. Ali jako je opasna - objasnila je.

Nakon nekoliko nedelja vratila se kući, ali tek je onda počelo navikavanje na novi život u kojem ne vidi, odnosno vidi jako slabo, piše BBC. Zbog otkazivanja bubrega bila je 18 meseci na dijalizi sve dok mama nije postala spremna da joj donira bubreg.

 Hana kaže da je od toga da apsolutno ništa ne vidi došla do ‘jako zamagljenog vida’. Ali, još uvek se bori sa snalaženjem i ne može sve da radi sama. Nada se da će joj odobriti psa vodiča kako bi bila manje zavisna od drugih.

- Znala sam da se probudim i zaboravim da sam slepa. Ustala bih i krenula da se spremam, a onda bih shvatila da ne mogu da pronađem šminku, peglu za kosu… Otvorila bih paletu senki, a videla bih običnu crnu kutiju iako je unutra paleta boja. Shvatila sam brzo da mi je teško da radim neke jednostavne stvari, poput pripreme čaja. Nisam ništa mogla da pronađem. I neprestano sam se spoticala na stepenicama. Bila bih super ceo dan i onda me samo jedan pad na stepenicama potpuno deprimirao - ispričala je Hana za BBC Radio 1 Newsbeat.

Od nesrećnog odmora prošle su tri godine, ali niko još nije odgovarao za njenu nesreću. Hana kaže da veruje da se otrovni alkohol još uvek prodaje u poznatim turističkim mestima poput Zakintosa.

- Užasna je činjenica da niko ne želi da preuzme odgovornost. Nisam to doduše ni očekivala, ali mislim da bi neko trebalo da odgovara. Ili je vlasnik bara znao za to ili neko ko tamo radi s bocama. U svakom slučaju, sve to skupa nije imalo nikakve veze sa mnom i ne bih to pila da sam znala - rekla je.

Dodaje da je od početka bila odlučna što kvalitetnije da normalizuje život nakon gubitka vida. Redovno odlazi u teretanu i u bioskop. Ide u šoping i na proslave rođendana prijateljica, kao i svi drugi. Udruženje koja pomaže slabovidnim i slepim osobama pomogla joj je vratiti se na posao. Radi na prijemu u jednoj privatnoj klinici gde ima posebnu opremu.

- Sestra mi je bila genijalna. Pomogla mi je da razvrstam svu šminku. Morale smo i nekako odeću po bojama da podelimo, jer nisam videla koja je koja. Još uvek izlazim s prijateljicama, uglavnom na čaj ili u bioskop. U bioskop sam počela da idem da vidim je li mi se vid poboljšao. Čak i kad nisam videla ništa, uživela bih se u film slušajući, a i bilo je lepo samo izaći… - priča Hana.

Kaže da će uvek pronaći nešto pozitivno na što se treba fokusirati. Ove godine planira da se useli u svoj stan. Nada se jednog dana vratiti na Zakintos jer se ne seća previše vremena provedenog onde pa želi da vidi hoće li joj povratak podstaknuti sećanje.

- Zadnja stvar koju sam htela je da se ne usudim ništa ne raditi. Mama jako brine kad kažem da idem u teretanu. Još uvek me pita kako ću doći do tamo i vidim li uopšte automobile. Ne vidim ih sve i ne vidim ih uvek, ali alternativa je da sedim kod kuće. Mlada sam i ne želim da se naviknem na ostajanje kod kuće zato što se plašim da izađem. Od početka sam se trudila da nastavitm da radim sve što sam i pre radila, samo zato jer me obuzeo strah da nešto možda više nikad neću moći. Još uvik se spotičem i padam, ali to mi više ne smeta niti me sprečava - otkriva Hana.