Zašto ih bogataši žele, a time se rizikuje dovođenja kriminalaca i pranja novca u čitavoj Evropskoj uniji

Delegacija Evropske unije je u poseti Malti, „istražujući vladavinu prava", kako isplivava sve više detalja o istrazi ubistva novinarke Dafne Karuane Galicije.

Ubistvo Karuane Galicije iz 2017. godine je poljuljalo državni politički vrh i bacilo svetlo na prisustvo korupcije i lošeg pravosudnog sistema.

Pojačana je i istraga takozvanog modela „zlatnih pasoša", koji je delegacija evropskog parlamenta opisala kao rizik od „dovođenja kriminalaca i pranja novca u čitavu EU".

Prodaja državljanstva je postala deo globalnog tržišta za bogataše koji tragaju za nižim porezima, elitnim obrazovanjem ili imaju nekakvu političku pozadinu.

Ali koliko košta pasoš na Malti i šta znamo o onima koji kupuju pasoše?

Kako da nabavite malteško državljanstvo?

Vlada je predstavila ovaj model 2014. godine, kako bi privukla bogate individue i investicije. Kako bi dobili pasoš, oni koji apliciraju moraju da isplate: 650.000 evra Nacionalnom fondu za razvoj, 150.000 evra u maltešku berzu ili akcije, kupe nekretninu u vrednosti od barem 350.000 evra (ili iznajme jednu za 16.000 evra godišnje).

To ukupno iznosi 1.150.000 evra, što je više od 900.000 evra, koliko holandska članica Evropskog parlamenta Sofi Int Veld tvrdi da je dovoljno.

Oni koji apliciraju takođe moraju da imaju boravišnu vizu duže od 12 meseci, iako ne moraju fizički da žive na Malti.

Otkako je model počeo da se primenjuje, malteško državljanstvo je dobilo 833 investitora i 2.109 članova porodice.

Malteški pasoš omogućuje njegovom vlasniku bezvizni režim putovanja u zemlje Evropske unije, kako je Malta članica Šengenskog ugovora.

Od sredine 2017. do polovine 2018. godine, ovim modelom je sakupljeno 162.375.000 evra, što je predstavljalo 1.38 odsto bruto domaćeg proizvoda Malte u tom periodu, mada je tokom 2018. godine opala kupovina pasoša.

Male države poput Malte imaju podsticaj da naprave ovakve modele, kako bi privukle veliki broj investicija.

„Mnoge mikrodržave su postale zavisne od prihoda sakupljenih kroz ovakve programe", kaže Luk van der Baren, istraživač za migracije na Evropskom univerzutetu u Firenci.

Ko kupuje malteške pasoše?

Vlada Malte ne objavljuje podatke o zemljama porekla onih koji apliciraju za „zlatni pasoš", ali pruža informacije o regionu.

Regija sa najvećim brojem aplikanata je Evropa, a prate je Bliski istok, Persijski zaliv i Azija.

Međutim, zemlje članice EU su u obavezu da objave brojke godišnjeg sticanja državljanstva - ko je sve dobio državljanstvo tokom te godine.

Otkako je ova politika uvedena na Malti 2014. godine, zabeležen je porast naturalizovanih stanovnika iz Saudijske Arabije, Rusije i Kine.

Na primer, sve do 2015. godine, nije bilo naturalizovanih stanovnika iz Saudijske Arabije, ali od tada ih ima više od 400.

Postoje legitimni razlozi za zahtev za pasoš druge zemlje, ali javljaju se optužbe da je malteški sistem zloupotrebljen.

Evropska komisija je u januaru 2019 godine objavila izveštaj u kom ističe zabrinutost zbog malteškog modela, koji je „manje restriktivan" od ostalih zemalja članica EU.

Na primer, oni koji apliciraju nisu u obavezi da fizički borave u zemlji ili da imaju bilo kakvu raniju vezu sa Maltom.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), stavila je Maltu na crnu listu i izveštaju za 2018. godinu, označivši je kao državu sa visokim rizikom od utaje poreza zbog modela „zlatnih pasoša".

Vlada Malte navodi da se svi aplikanti proveravaju, kao i oni sa političkom pozadinom.

Van der Baren kaže da mnoge porodice koriste ovu priliku kako bi edukovale decu u inostranstvu ili kao garanciju u slučaju da moraju da se presele iz rodne zemlje.

„Ali ovakav program može povećati nejednakost u zemljama porekla, jer omogućava elitnoj manjini kupovinu drugog državljanstva", dodaje.

Od zemalja članica EU, Kipar i Bugarska imaju slične programe.

U periodu od 2008. do 2018. godine, Kipar je podelio 1.685 državljanstva investitorima, a 1.651 član njihovih porodica je takođe dobio državljanstvo. Ipak, Kipar je u novembru lišio državljanstva 26 investitora, navodeći „greške" koje su napravljene prilikom izdavanja.