Tramp samouveren: Imaćemo sjajnu noć

20.57 - Demokrate planiraju Bajdenu da "skinu glavu" nakon izbora! 

Demokratska stranka lako bi mogla da razreši Džoa Bajdena ukoliko bude izabran za predsednika i otvoreno postavlja teren za tako nešto, smatra Trampov lični advokat Rudi Đulijani.

- Demokratska stranka ima planove za DŽoa Bajdena. Nema pitanja. Postoje dve glavne stvari koje mogu da ga odvedu sa funkcije u bilo kom trenutku - rekao je Đulijani za RT.

20.33 - Tramp se oglasio: "Mislim da ćemo imati sjajnu noć"

20.10 - Pristalice mu uzvikivale da ga vole, a onda ga opljačkale!

Demokratski kandidat uslikan je jutros kako sa suprugom Džil napušta crkvu u Delaveru gde je posetio grob svog sina Boa koji je preminuo 2015.

20.07 - Poslednji poziv glasačima, Bajden i Tramp ratuju SPOTOVIMA! (VIDEO)

Kandidati za predsednika Amerike Donald Tramp i Džozef Bajden objavili su na Tviteru završne predizborne spotove.

19.20 - Bajden posetio svoju rodnu kuću

18.55 - Šta je Tramp govorio o Srbima

EVO KAKO JE TRAMP 1999. GOVORIO O SRBIMA: "Napravili smo haos na Kosovu, to za mene nije uspeh" (VIDEO)

18:05 - Ruski obaveštajac tvrdi izbori neće zaustaviti socijalnu krizu

Direktor Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je u intervjuu za Sputnjik da će se socijalna kriza u SAD pogoršati bez obzira na to ko preuzme mesto predsednika.

17:56 - Više od sto miliona Amerikanaca već glasalo

Više od sto miliona Amerikanaca, jedna trećina populacije, već je glasalo, prema ranim projekcijama

17:53 - Bil i Hilari Klinton glasali na predsedničkim izborima

Bračni par Bil i Hilari Klinton glasali su danas, a na tviter nalogu bivšeg američkog predsednika on je objavio da je ponosan što je glasao za Džoa Bajdena i Kamalu Haris.

16:55 - Melanija glasala na Floridi

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Donald Tramp je glasao još prošle nedelje, iskoristio je pravo prevremenog glasanja na biralištu u Vest Palm Biču. "Glasao sam za tipa koji se zove Tramp", rekao je tad okupljenim novinarima.

Strane sile se ne mešaju u izbore

Vršilac dužnosti sektora Dejt Departmenta za unutrašnju bezbednost Čad Volf rekao je danas da nema dokaza da je spoljni faktor kompromitovao izbore u Sjedinjenim Američkim Državama koji su u toku.

Poruka je stigla neposredno uoči početka glasanja, čime je otklonjena zabrinutost da će se u izbore umešati strane službe.

"Nema indikacija da je spoljni faktor učestvovao na bilo koji način u izbornom procesu, niti da je mogao da manipuliše glasovima na bilo koji način", rekao je Volf, a preneo Rojters.

Više od 90 miliona Amerikanaca je već glasalo poštom, a danas se očekuje priliv još nekoliko miliona glasova ovim putem.

Zabrinutost da bi strane sile mogle da odrede ishod predsedničkih izbora se javila još 2016. godine, kada su navodno ruski hakeri na desetine hiljada glasova namenjenih Hilari Klinton usmerili ka Donaldu Trampu, dodaje Rojters.

Iako su američka vlada i privatne sajber-bezednosne kompanije nedavno upozorile da bi Rusija, Kina i Iran mogli da se umešaju u izbore, ovog puta se ne nazire ni izbliza sličan scenario kao 2016. godine, zaključuje Rojters.

Rusija bez prevelikih očekivanja od novog predsednika SAD

Moskva nema prevelika očekivanja o saradnji sa novim predsednikom SAD, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Lavrov je rekao da će Rusija poštovati svaki izbor američkog naroda i da će biti spremna za konstruktivnu saradnju, ali rekao je da je Moskva realna u proceni izgleda za bilateralne odnose, prenosi Rojters.

U SAD se danas održavaju predsednički izbori na kojima je republikanski kandidat aktuelni predsednik Donald Tramp, a njegov demokratski izazivač bivši potpredsednik Džo Bajden.

Kakvi rezultati se očekuju?

Direktor Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative Stevan Nedeljković smatra da će se na rezultate današnjih izbora za predsednika SAD čekati duže nego što je to uobičajeno, uz konstataciju da je to vrlo problematično u ovoj, kako je rekao, vrlo zapaljivoj atmosferi u američkom društvu.

On je za Tanjug rekao da je moguće da večeras bude poznat pobednik samo ukoliko jedan od kandidata - Donald Tramp ili Džozef Bajden napravi toliku razliku da ni glasove koje stignu poštom nemogu da promene ishod, ali kako je naglasio, takav scenario je vrlo malo zamisliv.

"Ukoliko ne budemo imali rezultate izbora u izbornoj noći, a sve je prilika da će biti tako, stvaraju se okolnosti u kojima se tenzije mogu rasplamsati i više nego što je to sada", tvrdi Nedeljković.

Kako objašnjava, u SAD tradicionalno postoje države za koje se veruje da prelamaju, odnosno da faktiči biraju novog predsednika.

Reč je, dodaje on, o takozvanim kolebljivim državama koji od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa menjaju opredeljenje.

"Jedna od takvih država je Ohajo. Ohajo od 1964. godine nepogrešivo bira pobednika. Tako da ako želimo da gledamo ko će da pobedit na ovogodišnjim izborima neki analitičari preporučuju da bi pogled trebao ići u pravcu Ohaja", kaže Nedeljković i dodaje da postoje još nekoliko takvih američkih država kao što su Pensilvanija, Florida, Severna Karolina i Arizone bez kojih smatra, Tramp ne može da dobije.

"Otprilike ove države su ključne u ovogodišnjem izbornom ciklusu", ocenjuje Nedeljković.

Smatra da će ovogodišnji scenario predsedničkih izbora u SAD biti vrlo blizak onom iz 2000. godine kada su tek polovinom novembra doneti konačni rezultati i to tako što je prelomio Vrhovni sud SAD.

Tada je odlučeno prebrajanjem lističa na Floridi i sve je okončano tako što je kandidat postao predsednik sa 500 glasova razlike više.

Kada je reč o poslednjim anketama uoči izbornog dana, Nedeljković kaže da na njima demokratski kandidat Bajden zadržava prednost koju ima, ali takođe dodaje da se u kolebljivim državama Floride, Arizone, Ohaja i Severne Karoline ta razlika smanjuje.

"Do poslednjeg trenutka nećemo znati ko je pobednik izbora u SAD. U ovom trenutku, na osnovu anketa, na osnovu ogromne izlaznosti, na osnovu situacije da se veliki broj građana opredeljuje iz zdrastvenih razloga, čini se da je Bajden bliži, međutim svi indeksi prognoze ukazuju da Tramp ipak zadržava šanse, makar one bile 10 ili 15 odsto", objašnjva Nedeljković.

Podseća da ne treba da se zaboravi specifičnost izbornog sistema SAD, odnosno da može da se desi da jedan kandidat osvoji i pet miliona glasova manje, a da na kraju ipak bude pobednik.

Komentarišući mogučnost oba kandidata da ne priznaju izborne rezultate, Nedeljković podseća da je aktuelni predsednik Tramp još tokom leta najavio da nije siguran da će priznati rezultate izbora.

"Međutim ukoliko se ustanovi da predsednik Tramp jeste izgubio izbore on neće imati puno prostora ma šta on govorio. Postoje institucije u SAD kao što je Vrhovni sud i Kongres, a u tom kongresu čak i Republikanci nisu spremni da se igraju sa izbornom voljom građana. Tako da ako Tramp izgubi biće prinuđen da prizna rezultate izbornog poraza", kaže Nedeljković.

Na pitanje šta je ono što izdvaja današnje izbore sa predsednika SAD u odnosu na prethodne izbrne cikluse u novijoj istoriji SAD, Nedeljković odgovara da je različito to što se na ovim izborima pojavio jedan faktor koji je obeležao čitavu kampanju a reč je o pandemiji korona virusa.

"Ako pogledamo na koliko načina je korona uticala na ovogodišnje izbore jasno je zašto se i građana te zemlje i poslednjeg dana opredeluju u pogledu toga da li žele predsednika koji je upravljao na način kojim je upravljao pandemijom virusa korona ili s druge strane žele predsednika za koga i nemaju baš puno poverenja da bi u ekonomskom domenu doneo puno toga", objašnjva on.

Kako kaže, pandemija je uticala na tri različita načina na ovogodišnje izbore.

"Najpre u zdrastvenom smislu. Sada u SAD ima 230.000 preminulih od virusa korone i preko devet miliona zaraženih. Možemo da zamislimo kako se sve to reflektovalo na zdrastveni sistem SAD", objašnjva on.

S druge strane, sa ekonomskog ugla zabeležana je ogromnu recesija u prvom u drugom kvartalu 2020. godine i tek su u trećem kvartalu registrovani neki znaci oporavka američke ekonomije. N

"I dan danas se građani SAD opredeljuju za jednog ili drugog kandidata pre svega iz ekonomskih razloga tako da možemo da vidimo koliko je na taj način uticala pandemija virusa", kaže Nedeljković.

S treće strane, skreće pažnju i na rasne tenzije.

"Naravno da nije rasizam, koji postoji u SAD i u drugim razvijenim državama došao sa Donaldom Trampom, ali jeste sa pandemijom virusa korona. Trampovim odgovorom na pandemiju rasne tenzije su se rasplamsale. Ali Tramp kao da je dolio ulje na vatru u ovoj krizi i onda smo imali sve ono što smo videli na ulicama gradova u SAD", zaključio je Nedeljković.