Tramp mora pasti!

Još od izborne noći 2016. godine, kada je Hilari Klinton, koju je Tramp elektorskim glasovima prosto počistio, pozvala pobednika da odustane od predsedničke pozicije, bilo je jasno da će kandidat republikanaca imati velike probleme tokom boravka u Beloj kući.

Biznismen poznat po bržem jeziku od pameti je na mesto predsednika najmoćnije zemlje na svetu došao, prema tadašnjim ocenama analitičara, usled zasićenosti glasača vašingtonskim establišmentom, odnosno zbog toga što je odavno postalo svejedno da li će predsednik biti iz Demokratske ili Republikanske stranke. U svakom slučaju, sistem je funkcionisao na isti način, a to je dozlogrdilo glasačima.

Do početka pandemije koronavirusa, preciznije dok kovid-19 nije počeo da kosi Amerikance, Tramp je imao sigurnu prednost u odnosu na Džoa Bajdena. Čak toliku da su i glasači demokrata verovali da bi bilo bolje da stranka nije minirala Bernija Sandersa, koji se suočen sa velikim protivljenjem demokrata s njegovom kandidaturom zbog suviše levih stavova povukao iz izborne trke za kandidata Demokratske stranke na predsedničkim izborima. Na njegov konto išla je nezaposlenost manja od tri odsto usled oživljavanja američke privrede, ali 106.000 mrtvih od koronavirusa, više od 40 miliona Amerikanaca koji su ostali bez posla zbog virusa, kao i rasni nemiri koji su usledili nakon ubistva Džordža Flojda, doveli su do toga da se ta prednost ne samo istopi već i da Džo Bajden, najverovatnije kandidat demokrata na novembarskim izborima, pređe u vođstvo prema anketama čije je rezultate nedavno objavio Ej-Bi-Si.

Istorija je pokazala da većina predsednika koji su u izbornoj godini bili suočeni sa prirodnim, društvenim i drugim katastrofama nije uspela da osvoji drugi mandat.
Do novembarskih izbora ostala je 21 nedelja. Da li će Tramp doživeti istu sudbinu ili će svojim osećajem za biznis uspeti da se iskobelja i još četiri godine ostane u Beloj kući, najverovatnije neće biti poznato do kasnih sati izborne noći.