Strašni zločini zahtevaju hitno delovanje Katoličke crkve i međunarodnih posrednika (VIDEO)

Tokom proteklih meseci vlada Kameruna dala je razne naznake da se pristup anglofonskoj krizi, koja godinama predstavlja bezbednosnu pretnju zemlji, možda menja.

Nakon tri godine eskaliranog nasilja, 30. septembra vlada je otvorila Veliki nacionalni dijalog. Nekoliko dana kasnije, predsednička pomilovanja dobilo je preko 300 ljudi koji su uhapšeni zbog prekršajnih prijava povezanih sa anglofonskim protestima.

Ubrzo nakon toga vlasti su objavile da su oslobodile nekoliko opozicionih ličnosti, uključujući predsedničkog kandidata Maurisea Kamtoa koji je proveo više od osam meseci u zatvoru. Na površini, ove politike sugerišu pomak u strategiji prema pomirenju. Međutim, istovremeno se stepen nasilja između kamerunskih vojnih i secesionističkih boraca pojačao poslednjih nedelja. Legitimno je pitanje stoga da li se zaista promenio pristup vlade zbog anglofonske krize?

Kamerunska anglofonska kriza, koja je započela u oktobru 2016., dovela je u sukob snage bezbednosti i dobro naoružanih separatista koji se bore u ime marginalizovane manjine koja govori engleski jezik.

Napad separatista među Anglofonima raste kako vlada predsednika Paula Bije smanjuje istorijske pritužbe zajednice. Nasilje se proširilo: više od 100 civila i najmanje 43 pripadnika bezbednosnih snaga navodno su poginuli u poslednjih sedam meseci, kao i nepoznat broj naoružanih militanata.

Neki dokazi upućuju na to da separatisti kontrolišu teritoriju; 34.000 izbeglica sklonilo se u nesigurnim uslovima u Nigeriju, a oko 40.000 osoba raseljeno je u regiji jugozapadne anglofone provincije.

Očekuje se da mnogi militanti služe u borbama kako bi pregovarali s vladom Bije s pozicije snage. Afrička unija i zapadne sile pozvale su na dijalog. Vlada se slaže s potrebom razgovora, ali odbija pozive aktivista Anglofona na spoljno posredovanje i protivi se svakoj raspravi o federalizmu.

Nedavne radnje administracije predsednika Paula Bije još uvek podležu pažljivim tumačenjima. Za početak, Veliki nacionalni dijalog bio je argumentovano osuđen od samog početka.

Separatisti, koji su pozivali na razgovore sa spoljnim posrednicima, od početka su odbili da rade sa njim. Mnogi su uokvirivanje ovakve konferencije smatrali politički kompromitovanim. Puštanje na slobodu zatvorenika optuženih za prekršaje svakako je dobrodošlo, ali samo mali deo zatvorenih se našao izvan zatvora.

Mnogo više anglofonskih aktivista optuženo je za terorizam, kapitalni prestup prema kamerunskom zakoniku, i ostaju u zatvoru. Neki od tih zatočenika su borci, ali drugi su uhapšeni zbog učestvovanja u demonstracijama, zbog "Ambazonijeve propagande" na telefonima ili zbog sumnje da su sarađivali sa secesionistima.

Desetine vođa separatista uhapšeni u Nigeriji u januaru 2018. godine takođe ostaju zatvoreni u zloglasnom Yaoundéovom središnjem zatvoru Kondengui. Puštanje Kamtoa i drugih opozicionih vođa takođe bi trebalo da se proslavi, ali to ima malo veze sa anglofonskom krizom. Kamto je frankofonist i uhapšen je nakon predsedničkih izbora koje su bojkotovali secesionisti.

Ispitujući nedavne postupke vlade u tom kontekstu sugeriše se da se njen pristup promenio znatno manje nego što se na početku moglo činiti.

Pogled na dvi nove strategije vlade Kameruna prema regiji koja govori engleski jezik pojačava ovo stajalište. Prva je da je, nakon nacionalnog dijaloga, vlada rasporedila svoje divizijske oficire (DO) u celoj zemlji. Mnogi ljudi u anglofonskim regijama percipirali su službenike u svojim krajevima, od kojih su mnogi bili frankofoni, kao korumpirane.

Novi vojnici mogu dovesti do promene lica, ali nema garancije da će oni biti manje korumpirani, dok će oni i dalje biti lojalni vladajućem Kamerunskom narodnom demokratskom pokretu (CPDM). Isto će se dogoditi ako čelnici državnih poduzeća ili guverneri budu preuređeni na sličan način kao što neki očekuju. Pomicanje lojalista režima malo će učiniti na rešavanju osećaja marginalizacije među anglofonskom manjinom.

Druga glavna vladina nova inicijativa je uspostavljanje programa budnosti i nadzora policije u Bamendi, glavnom gradu severozapadne regije, koja komunicira na engleskom jeziku.

U inicijativi, pokrenutoj sredinom oktobra podeljeni su megafoni, motocikli i detektori metala. Njihov primarni zadatak je vođenje opštnskih patrola i uzbunjivanje vojske kad naiđu na sumnjive borce za secesiju. Plan je napravljen po uzoru na uspešnu inicijativu u krajnjem severnom delu Kameruna za borbu protiv Boko Harama, iako je primetno da su te grupe bile naoružane, dok ove, kao deo nove inicijative, nisu.

Ova nova strategija možda ima neku korist, ali ističe činjenicu da vlada i dalje vidi sukob kao problem borbe protiv terorizma i neustavnih želja. Ovaj pojam je potkrepljen izveštajima da vlada nastoji da poveća svoj vojni kapacitet kako bi napala separatistička skrovišta.

Prošle nedelje nabavila je naprednu artiljeriju iz Rusije. Nedavno je pokrenula i ofanzive u kojima su ubijeni i borci i civili. 20. oktobra uhapšen je Paul Njokikang, katolički sveštenik i koordinator katoličke organizacije Caritas, što je izazvalo široko negodovanje i bes. Čini se da Kamerun želi da zadrži svoj vojni pristup krizi, no time ne samo da nije uspeo da zaustavi sukob, već je pogurao sve veći broj anglofonih Kamerunaca da preuzmu oružje.

Sa druge strane, secesionisti koji pozivaju na nezavisnu državu Ambazoniju takođe su preispitali svoj pristup. U poslednjih nekoliko nedelja, oni su navodno odlučili da se manje fokusiraju na međunarodne skupove i lobiranje među stranim vladama, koji su se pokazali uglavnom besplodnim.

Umesto toga, čini se da usmeravaju resurse borcima na terenu. To je već dovelo do nedavnog protivnapada, uključujući one na konvoj guvernera severozapadne regije i razne vojne garnizone. Militanti su, kako se izveštava, ubili bivšeg borca koji je položio oružje kao deo vladinog programa razoružanja, kao i neke članove nove inicijative za posmatranje u Bamendi.

Takođe je poraslo brutalno nasilje, od kojih su neka bila usmerena na civile. Najšokantniji je video koji se pojavio i koji prikazuje borce kako osakaćuju i ubijaju žensku zatvorsku stražu. Secesionisti tvrde da su to delo počinili akteri pod pokroviteljstvom vlade, ali nisu izneli daljnje dokaze.

Separatisti su takođe oteli i mučili školsku učiteljicu u gradu Kumbi, puštajući je tek nakon što je plaćena ogromna otkupnina. Navodno su osakatili zaposlene kamerunske razvojne saradnje u jugozapadnoj regiji.

Događaji u proteklih nekoliko nedelja jasno daju do znanja da ni vlada ni separatisti ne planiraju da promene svoj nasilni pristup krizi. U stvari, borbe su se samo pojačale, a dve strane izgledaju fiksne u svojim položajima kao i uvek.

Secesionisti insistiraju da će se sastati s vladom samo ako treća strana, poput Švajcarske, bude pridružena pregovorima. Vlada odbija sve ponude legitimnog posredovanja. Međutim, ovakav način pregovora jedini je izlaz iz krize. To je jedina opcija za zaustavljanje krvoprolića i završavanje spirale nasilja koje u umovima zapadnjaka pripada Srednjem veku.

Katolička crkva mogla bi da pomogne u razbijanju ovog opasnog zastoja. Prisutna u svih deset regija Kameruna, Crkva je jedna od najjačih institucija u zemlji. Gotovo trećina Kamerunaca su katolici, a Crkva upravlja gustom mrežom škola i bolnica.

Trenutno, međutim, njene javne podele, posebno između anglofonskog i frankofonskog klera, stoje na putu da odigrala konstruktivnu ulogu. Nije kasno da Crkva premosti te podele. Anglofonski i frankofonski biskupi trebali bi da se okupe u javnom saopštenju kako bi potvrdili svoju neutralnost po pitanju koje je najspornije u krizi - o federalizmu nasuprot decentralizaciji - i iskažu svoju spremnost za posredovanje.

Crkva bi takođe trebala da obnovi svoje pozive na prestanak nasilja i na to da anglofonski čelnici i vlada započnu pregovore. S obzirom da se, za sada, razgovori dveju strana čine malo verovatnim, Crkva bi, ako je sposobna da uspostaviu neutralnost i pridobitje poverenje na obe strane, mogla da igra zakulisnu ulogu kako bi omogućila komunikaciju među njima.

To bi moglo korisno da pogura puštanje zatvorenika i neki oblik amnestije za anglofonske vođe koji su pobegli iz zemlje, a što su verovatni preduslovi za razgovore.

Mogla bi da nastavi saradnju sa drugim verskim institucijama, poput Prezbiterijanske crkve u Kamerunu, koja je u januaru 2017. izrazila spremnost za posredovanje, i Kamerunske baptističke konvencije, kao i verskih orgnizacija civilnog društva i tradicionalnih vladara.

Kako se čini da će nasilje eskalirati, potencijalnih posrednika i mirovnjaka je malo. Crkva bi trebala da prevlada svoje podele, pozicionira se kao neutralni arbitar i pomogne u rešavanju sve smrtonosnije i zabrinjavajuće krize.