London zalupio vrata i ugasio svetlo, Brisel kopa po džepovima

Kao i svakih sedam godina, države članice EU okupiće se sledeće nedelje (20. februara) na samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta, trenutno Belgijanac Čarls Mičel, kako bi pregovarali o sporazumu o budućem budžetu bloka - onome što je poznato kao multi- godišnji finansijski okvir (MFF). Ulog u narednom sedmogodišnjem budžetu je finansiranje glavnih inicijativa, uključujući Evropski zeleni sporazum, plan od tri biliona dolara da se Evropa do 2050. Pretvori u zeleni continent.

Diskusije o MFF obično su grube, jer uključuju odlučivanje koliko će zemalja doprineti budžetu EU i (što je najvažnije) kako će taj novac biti raspoređen. Ali ovog puta na dnevnom redu je još spornije pitanje: posle Bregziita, države članice moraju pronaći način da zakrpe rupu do 80 milijardi evra (86,6 milijardi dolara) tokom narednih sedam godina stvorenu odlaskom Velike Britanije iz bloka.

Linija razilaženja je između država članica spremnih da doprinesu više budžetu posle Bregzita i onih koje nisu. Neke zemlje žele da maksimalno ograniče svoj doprinos u visini od 1% od bruto nacionalnog dohotka EU, otprilike kakav je sada. Evropska komisija je zatražila 1,3%. Mičel je predložio kompromis od oko 1,1%, ali čini se da nema podršku koja mu treba u takozvanom „štedljivom kampu“: Holandiji, Austriji, Danskoj i Švedskoj.

Nemačka i Francuska, dve najveće ekonomije u bloku, izgleda da su voljne da daju više kako bi se izjednačile sa ambicijama EU o globalnom liderstvu u oblastima kao što su inovacije i borba protiv klimatskih promena. Ovaj sporazum o budžetu odrediće da li programi poput evropskog zelenog sporazuma mogu da imaju uspeha. Prošlog meseca predsednica Evropske komisije Ursula Von der Lejen rekla je da će oko polovine finansiranja ovog sporazuma biti iz budžeta Evropske unije, dok će ostatak biti dobijen od nacionalnih vlada, drugih evropskih mehanizama finansiranja i privatne industrije.

Koji god dogovor postigli mora biti odobren od strane Evropskog parlamenta. Ove nedelje lideri četiri centrističke partije upozorili su Mičela da neće pristati na bilo koji nacrt sporazuma, osim ako on ne uključi I njihove zahteve.

„Ne prihvatamo da nas Veće suoči sa„ svršenim činom” ni u jednom aspektu ovih pregovora“, upozorili su.