SVE O BRODU SMRTI U BEJRUTU Sagrađen je u godini kada je eksplodirao Černobilj, smrtonosni tovar je prvobitno imao drugu ulogu

Velika eksplozija uništila je bejrutsku luku 4. avgusta. Smatra se da je uzrok bila zaliha amonijum nitrata u skladištu, ali ko je znao za opasni tovar i ko je kriv za destrukciju koja je usledila?

Eksplozija u Bejrutu
Eksplozija u Bejrutu, Foto: printskrin

Prvo se blago potreslo tlo i objekti u skladištu, usledio je trenutak tišine, a onda se dogodila eksplozija. Ovog puta protresla se čitava zgrada, ali to nije bilo ništa u poređenju sa zvukom – a to je bilo na 10 kilometra od mesta eksplozije u Bejrutu, piše BBC.

Za mnoge je to bila najglasnija eksplozija ikad. Na autoputu na ulazu u Bejrut sa severa ambulantna kola su pokušavala da se probiju kroz gust saobraćaj, dok su iz suprotnog smera ljudi u automobilima bežali od "pakla".

A onda su se pojavile vesti o hiljadama povređenih ljudi koji pune bolnice i požaru koji je počeo u luci. Čak ni sada nije jasno tačno vreme požara. Do 17.54 po lokalnom vremenu u "tvitu" dopisnika "Los Anđeles tajmsa" video se gust dim kako se proteže uvis. Usledio je niz video snimaka na društvenim mrežama. Postojala je inicijalna eksplozija koja je u vazduh izbacila gust, crni dim i otpad. Mogao se videti i niz drugih, maltene kao vatromet.

Bejrut, Liban
Gust dim nadvio se nad BejrutomFoto: AP/Tanjug

Otprilike 35 sekundi nakon prve eksplozije, došlo je do druge. Dim koji se podigao bio je crveno-braon, praćen belom pečurkom. Srce grada je uništeno, poginulo je najmanje 158 ljudi, više od 6.000 je povređeno, a u centru svega je skladište sa 3.000 tona hemikalije koja se koristi za eksploziv – amonijum nitrat.

Brod za 3.000 tona amonijum nitrata našao se u luci Bejrut u leto 2014, gde je stajao mesecima. "Rosus" je krajem septembra 2013. krenuo za Batumi u Gruziji, sa krajnjom destinacijom u Beiri u Mozambiku.

Izgrađen 1986, "Rosus" je bio star brod. Na svojim putovanjima po Mediteranu tokom 2013. već je imao problema tokom inspekcija. U julu te godine u Sevilji inspektori su otkrili 14 različitih kvarova, od zarđalih paluba do loše protivpožarne bezbednosti.

U maju 2012. brod je dobio novog vlasnika, Igora Grečuškina, ruskog biznismena na Kipru. Faktura iz Batumija izlistala je kompaniju "Rustavi Azot LLC" kao dobavljača amonijum nitrata, a Međunarodnu banku Mozambika kao klijenta, u ime male mozambiške firme specijalizovane za proizvodnju komercijalnog eksploziva.

Kapetan "Rosusa" Boris Prokošev, koji se priključio brodu u Turskoj, rekao je da je ubrzo postalo očigledno da postoje veliki problem. Kako je naveo, originalna posada je napustila brod, tvrdeći da nisu bili plaćeni četiri meseca. Prema Prokoševu, kad je "Rosus" sa novom posadom stigao u Atinu morali su da vrate dobavljaču hranu i druge zalihe jer vlasnik nije mogao da ih plati.

Brod je proveo tamo četiri nedelje, dok je vlasnik tražio dodatni tovar kako bi platio prolaz kroz Suecki kanal. Na kraju je sve dovelo do kobnog skretanja u Bejrut.

Prokošev je rekao da su u toj luci trebali da pokupe dodatni teret, opremu za izgradnju puteva, uključujući valjke. Ali, proračun je bio loš. Kad je tovar ukrcan, otvori na palubi su počeli da se savijaju pod pritiskom.

- Otvori su bili zarđali, stari. Nismo to mogli da podnesemo. Odbio sam. To bi uništilo brod – rekao je Prokošev.

Njihov napor je propao i sa novom posadom Prokošev je odlučio da odu na Kipar da razjasne stvari sa vlasnikom. Ali, pre nego što je "Rosus" uspeo da napusti Bejrut, umešale su se libanske vlasti.

Bejrut, Liban
Bejrut, Liban, Foto: AP/Tanjug

Brod je zaplenjen 4. februara 2014. zbog neplaćenih troškova u iznosu od 100.000 dolara. Nekim članovima posade je dozvoljeno da napuste "Rosus", ali je Prokoševu bilo naređeno da ostane, zajedno sa glavnim inženjerom, tri druga inženjera i vođom palube, sve Ukrajinci. Nisu smeli ni da napuste brod.

- Držali su nas kao taoce – rekao je kapetan.

STARI BROD SA OPASNIM TOVAROM

Prokošev je pisao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kako kaže svakog meseca, tražeći pomoć. Ali, dobio je negativan odgovor od ruskog konzulata u Bejrutu.

- Upitali su me šta želim da Putin uradi, da li da pošalje specijalne snage da nas silom oslobode – rekao je kapetan za "Radio Slobodna Evropa".

Na posadu je obratila pažnju i Međunarodna federacija transportnih radnika, koja je krajem marta 2014. navela da oni nemaju sredstva za život i da su na ivici opstanka.

- Pored svih tih problema, posada je uznemirena činjenicom da se na brodu nalazi posebno opasan tovar – amonijum nitrat - izvestila je inspektorka Federacije Olga Ananjina 28. marta.

Četiri meseca kasnije članak na sajtu "FleetMon" izvestio je ponovo o opasnom teretu, navodeći 23. jula da se "posada drži za taoce na plutajućoj bombi".

Brod je bio star, a voda je morala da se izbacuje svakodnevno.

- Morali smo da pazimo da tovar ostane suv… Ako živite na brodu, morate da se brinete za njega. Ne želite da on potone – rekao je Prokošev.

Posada je prodala nešto goriva da pokrije pravne troškove, a nakon tri meseca sudskog procesa libanski advokati su uspeli da im izdejstvuju slobodu, pozivajući se na "neposrednu opasnost sa kojom je posada suočena imajući u vidu opasnu prirodu tovara koji je uskladišten na brodu".

- Zatvorili smo sva odeljenja, zaključali ih i predali ključeve imigracionim vlastima u luci – rekao je Prokošev.

Kapetan i njegove ukrajinske kolege napustile su Bejrut u septembru 2014. Nešto kasnije – ne zna se tačno kad – opasan tovar je sklonjen. Napušteni brod je konačno potonuo, kako je rekao Prokošev, a njegova lokacija je danas nepoznata.

Prokošev je za tragični incident okrivio vlasti u Bejrutu.

- Trebali su što pre da se reše tovara. Vlasti su trebale da ga daju libanskim farmerima kao đubrivo - rekao je on.

Prokošev je rekao da je tovar bio opasan, "ali ne toliko da se ne može transportovati" na drugo mesto i naveo da je amonijum nitrat bio spakovan u 2.750 vreća od kojih je svaka težila tonu.

Vlasnik broda još se nije oglasio sa komentarima.

POPUT ATOMSKE BOMBE

Mnogi koji su videli eksploziju i beli "oblak" pomislili su na nuklearnu bombu. Iako to nije bilo u pitanju, snaga eksplozije je bila ogromna.

Bivši stručnjak britanske armije za uklanjanje bombi rekao je da je eksplozija u Bejrutu bila ekvivalentna onoj od 1-2 kilotona TNT-a. Neke druge procene su otišle i nešto dalje od toga.

Radi poređenja, procenjeno je da je atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. eksplodirala energijom jednakoj 12-15 kilotona.

Amonijum nitrat nije trebao da se drži usred luke, ali i dalje je činjenica da je bilo potrebno nešto da dođe do eksplozije. Da li je vatra u skladištu bila uzrok eksplozije? Sevanja i zvukovi koji su prethodili eksploziji mnoge su podsetili na vatromet.

Na pitanje libanskih medija da li je u blizini držan vatromet, direktor carine Badri Daher je odgovorio kratko: "Verovatno jeste".

Drugi izveštaji ukazuju da je uzrok požara mogao da bude zbog varilačkih radova.

- Državna bezbednost je tražila da popravimo vrata skladišta i to smo uradili u podne, ali šta se dogodilo poslepodne nemam pojma - rekao je generalni direktor luke Hasan Korajtem.

Kad je izbio požar, na teren su došli vatrogasci, devet muškaraca i jedna žena, koji su bili kod Skladišta broj 12 kad je došlo do eksplozije. Svi se vode kao nestali.

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI

Ne zna se kako je došlo do eksplozije, ali je jasno da je niz zvaničnika Libana godinama bio svestan opasnosti koja pluta u njihovoj luci, a za koju su građani saznali tek kad je došlo do tragičnog incidenta.

Bejrut
Bejrut, Foto: Alo.rs/Suzi Mouawad

Na zahtev Ministarstva transporta sudija je dao dozvolu da se opasni tovar iskrca. Trebalo je da se drži na prikladnom mestu uz mere bezbednosti, međutim kako kaže zvaničnik nevladine organizacije "Pravna agenda" Nizar Saghijeh, Ministarstvo ga je držalo u luci i predalo u ruke carine.

- To je bila velika greška. Zakon izričito brani čuvanje takvih eksploziva u luci – rekao je on, dodajući da odgovornost za držanje amonijum nitrata u luci leži na Ministarstvu, carini i upravi luke.

– Trebalo je da ga prodaju, traže dozvolu za uništenje ili čak da ga unište bez pitanja.

Predsednik Libana Mišel Aun rekao je da uzrok eksplozije još nije poznat i nije isključio mogućnost neprijateljskog čina.

U eksploziji je potopljen i veliki kruzer za 300 putnika koji je bio usidren u luci, a čiji je vlasnik podneo tužbu "protiv svih odgovornih". Dvoje članova posade "Orijent kvina" je poginulo, dok je sedam povređeno. Ovo je prva takva tužba, koja bi mogla da otvori put sličnim pravnim akcijama u predstojećim nedeljama.

VIŠEDECENIJSKA KRIZA

Eksplozija je težak udarac za Liban, koji je već decenijama u krizi. Petnaest godina građanskog rata, česti regionalni sukobi, pandemija korona virusa i ekonomska kriza drmaju zemlju dok se elita bori da očuva svoju moć dok ih narod krivi za pljačku dugu tri decenije. Inflacija i siromaštvo naterali su mnoge Libance na ulice u oktobru prošle godine.

Protesti su otad stagnirali, ali je nakon eksplozije došlo do izlivanja besa naroda u Libanu, koji traži odgovornost za držanje opasnog tovara u Bejrutu šest godina.

Hiljade ljudi je povređeno a bolnice su iscrple postojeće zalihe. Stotine hiljada stanovnika je razmešteno, a mnogi ne mogu priuštiti nove domove.

Bejrut, Liban
Gradjani nemaju para za novi dom, Foto: AP/Tanjug

Izgleda da je svaki događaj tokom protekle godine, od krize do Kovida-19 podsetio Libance koliko je njihova ekonomija neodrživa i koliko su zavisni od uvoza, čak i za najosnovnije potrebe. A ta trgovina se uglavnom odvijala preko bejrutske luke, zaključuje BBC.

INCIDENT NA KIPRU

BBC podseća da incident iz Bejruta nije usamljen. U februaru 2009. brod sa zastavom Kipra prevozio je 98 kontejnera punih goriva presrela je američka mornarica na Crvenom moru. Kontejneri su držani direktno izloženi suncu u pomorskoj bazi Evangelos Florakis, gde su eksplodirali 11. jula 2011. Poginulo je 13 osoba, a šteta je procenjena na tri milijarde evra.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi