PUTIN POKRENUO UDARAC NA AMERIKU! Rusiji sada niko ne može da stane na put! Evo ko je čovek koji je vezao ruke obaveštajcima

Američki politički sistem je na udaru specijalne operacije Kremlja: tajne službe režima Vladimira Putina nastoje da osiguraju reizbor Donalda Trampa ali i da pomognu izbor Bernija Sandersa za demokratskog kandidata.

Donald Tramp, Vladimir Putin
Donald Tramp, Vladimir Putin, Foto: Shutterstock

Saznalo se to iz poverljivog brifinga koji su Kongresu podneli šefovi američkih tajnih službi.

Da bi Putin mogao uticati na izbore 2020. pretpostavlja se već dugo; sad to više nije pretpostavka, nego dokazima potkrepljena činjenica: obaveštajna zajednica Kongresu je navodno pokazala konkretne materijalne dokaze o novom ruskom uplitanju.

Ponavlja se dakle intervencija nalik onoj iz 2016. godine – upad Rusije u američke izbore koji je pomogao pobedi Trampa nad Hilari Klinton. Tri godine Amerika je istraživala šta se dogodilo na prošlim izborima, koliko je intervencija nagnula izbore na Trampovu stranu i u kojoj je meri njegova kampanja sarađivala sa Rusima. Ceo prvi tom izveštaja posebnog istražitelja Boba Mjuelera govori upravo o tome; Mjueler je ustanovio da je kooridinacija između Trampa i Kremlja postojala, ali nije našao dovoljno dokaza da podigne optužnicu za kriminalnu zaveru.

NAJNEPOPULARNIJI PREDSEDNIK U ISTORIJI

Četiri godine kasnije, Putin ponovno inzerveniše u američke izbore, ali ovog puta u znatno povoljnijim okolnostima – njegov kandidat Donald Trump imao je u leto i jesen 2016. astronomski male šanse za pobedu; Putin mu je pomogao da se kroz iglene uši provuče do Bele kuće. Ove su godine Trampove šanse za pobedu znatno veće – predsednicima je lakše osvojiti drugi, nego prvi mandat.

Da četiri godine ne tavori na najnižim granama nepopularnosti, Tramp bi imao gotovo neometanu putanju do drugog mandata: ekonomija – jedan od najvažnijih indikatora – u istorijskoj je ekspanziji i ruši rekorde, BDP neprestano raste već deset i po godina bez znakova opasnosti od recesije, a nezaposlenost je tako niska da se govori o “punoj zaposlenosti” i manjku radne snage.

U takvim okolnostima, samo izrazito nepopularan predsednik trebalo bi da brine hoće li pobediti u novembru; ali Tramp je upravo to – najnepopularniji predsednik u istoriji, pa mu je rusko uplitanje u izbore ne samo dobrodošlo, nego verovatno nužno za drugi mandat.

SMENA ŠEFA CELOG OBAVEŠTAJNOG SISTEMA

Druga velika razlika između prošle i ove nove ruske intervencije leži u očitoj činjenici: Tramp više nije kandidat nego predsednik, osoba na vrhu piramide koja upravlja državnim aparatom i bez problema može Rusima olakšati posao. Upravo to dogodilo se ovih dana, otkad se saznalo da je Putin ponovno nasrnuo na američku demokratiju.

Tramp je, kažu, bio besan – ne na Putina, nego na šefove tajnih službi koji su o ruskoj intervenciji obavestili nadležna tela Kongresa. Predsednik je istog časa smenio Dćozefa Megvajera, direktora obavještajne zajednice. Taj prekaljeni profesionalac, kojeg je svojevremeno postavio sam Tramp, bio je najviši funckioner zadužen za ceo obaveštajni sistem: direktor obaveštajne zajednice je šef direktoru moćnih obaveštajnih i protivobaveštajnih službi CIA, NSA i FBI. Iako je reč o nestranačkom profesionalcu koji je sledio zakon i štitio nacionalne interese, Tramp ga je smenio jer je Megvajer obavestio Kongres o ruskoj intervenciji za Trampa.

IMENOVANJE BIVŠEG KOMENTATORA NA FOKS NJUZU

Još gore, predsednik je ceo sistem izvrgnuo ruglu odlukom da na Megvajerovo mesto imenuje Ričarda Grenela, aktualnog američkog ambasadora u Nemačkoj. Grenel se upisao u istoriju kao prva otvoreno gej osoba na tako visokoj dužnosti u obaveštajnoj zajednici – ali sve ostalo u vezi njega je na granici između lakrdije i namernog potkopavanja institucija. Mesto direktora obaveštajne zajednice osnovano je nakon 11. septembra 2001. godine kao posebno odgovorna i uticajna pozicija koja bi trebalo da nadgleda i koordinira rad američkih obaveštajnih službi. Na tom se mestu izmenilo nekoliko vrlo uglednih i iskusnih pojedinica – dvojica su bili penzionisani admirali – sve redom ljudi bez stranačkih sklonosti i sa ogromnim iskustvom u bezbednosnim pitanjima.

Putin i Tramp
Putin i Tramp, Foto: AP/Hau Dinh

Trampov izbor Rik Grenel sve je suprotno toj tradiciji – ekstremno desni republikanac bio je pro-trampovski komentator na Foks Njuzu dok ga Tramp nije poslao za ambasadora u Nemačku. Dosad je ideja bila da šef svih tajnih službi ne sme biti stranačka osoba koja bi mogla zloupotrebiti poziciju u političke svrhe; te da mora biti osoba sa širokim iskustvom u bezbednosnim pitanjima.

Grenel je superstranački izbor, trampovski republikanac, bez ijednog dana iskustva u obavještajnim ili bezbednosnim pitanjima. Nula, niti jedan dan, niti jedna pozicija ili zadatak koji je on obavljao u karijeri nije imala veze s obavaštajnom zajednicom, kojoj se sad našao na čelu.

CILJ JE JASAN – OLAKŠATI NOVU RUSKU INTERVENCIJU U IZBORE

Danas je taj čovek šef direktorki CIA, direktoru NSA i direktoru FBI. Namera je jasna: Tramp ga je tamo postavio da Rusiji olakša intervenciju u američke izbore 2020. i spreči obaveštajnu zajednicu da se suprotstavi uplitanju Kremlja. Grenel je “politički komesar” u najgoroj tradiciji komunističkih diktatura gde je partijski interes važniji od nacionalnog interesa, ocenio je bivši direktor CIA Džon Brenan.

Da potkopavanje institucija i zloupotreba obaveštajne zajednice poprimi razmre lakrdije, Tramp je postigao neverovatnom odlukom da će Grenel biti direktor obaveštajne zajednice i u isto vreme ambasador u Nemačkoj! Ne treba spominjati da se tako nešto nikad nije dogodilo i da šalje nedvosmislenu poruku – svrha tajnih službi u doba Trampa nije u tome da štite američke nacionalne interese, nego Trampove lične i političke interese. Obavještajni sistem – s kojim je Tramp na ratnoj nozi još od dolaska na vlast – dodatno je ponižen porukom da se njima može upravljati na najvišem nivou iz ambasade u Berlinu, na pola radnog vremena.

PUTINA OVAJ PUT NIKO NE MOŽE DA OMETA

Grenelov zadatak očito nije zaštita interesa američke obaveštajne zajednice, niti Amerike, nego zaštita interesa predsednika – u ovom konkretnom slučaju, to će značiti zaustavljanje bilo kakve istrage ili akcije protiv ruskog uplitanja u izbore. Za razliku od prve ruske intervencije u američke izbore, Tramp se potrudio da se Putinu ovog puta niko ne nađe na putu – Vašington neće ometati Ruse u njihovom pokušaju da osiguraju Trampovu novu pobedu.

Bilo bi naivno reći da ovakvo nešto nismo trebali da očekujemo – iako je i dalje neverovatno da se zaista događa. Još od uključenja u politiku, Tramp je jasno davao do znanja da je svaka spoljna intervencija u američke izbore dobrodošla – ako ide u njegovu korist. Počelo je još u leto 2016. godine, kad je Tramp stao pred kamere i rekao: “Rusijo, ako slušaš, nadam se da ćeš uspeti pronaći mejlove Hilari Klinton”.

Kasnija istraga dokazala je da su ruski napadi na server Demokratske stranke počeli nekoliko sati nakon tog Trampovog nastupa.

TRAMP JE UKLONIO PROFESIONALCE I INSTALIRAO POLITIČKE KOMESARE

Trampa nije omela ni trogodišnja istraga ruske intervencije u izbore, koju je sprovodio Mjueler, kao ni činjenica da je on dokazao kako je aktualni predsednik imao direktne koristi od Putinovih akcija. Tramp je prošlog leta bez pardona izjavio da bi prihvatio uplitanje strane sile u izbore ako bi od toga imao političke koristi.

To je uostalom pokušao i napraviti – svrha njegovog poziva predsedniku Vladimiru Zelenskom bila je iznuda Ukrajine: ili isporučite prljavštinu o demokratskom izazivaču Džo Bajdenu, ili ću vam ukinuti vojnu i finansijsku pomoć. Tramp je zbog tog pokušaja manipulacije izbora na kraju doveo do pokušaja impičmenta – ali to nije promijenilo njegov pristup. On se u suštini svodi na sledeću logiku: sve što je dobro za mene je ujedno i prihvatljivo; sve što je loše po mene je neprihvatljivo.

Uprkos šefu izvršne vlasti koji se vodi tom logikom, Amerika je nekako gurala dalje jer ima snažne institucije u koje Tramp nije uspeo potpuno da prodre. Ali, početak Putinove nove ofanzive doveo je do rušenja i zadnjih barijera – Tramp je uklonio profesionalce i instalirao političke komesare, koji glavni interes vide u osiguranju Trampovog, a ne nacionalnog interesa. Svrha njihovog delovanja nije zaštita demokratije, nego očuvanje vlasti aktualnog predsednika.

Profesionalci koji su upozorili Kongres da Putinova Rusija pokušava da namesti iduće izbore u Trampovu korist – hitro su smenjeni i zamenjeni poslušnicima. Tramp je ceo slučaj u svom stilu nazvao “fake news” (lažne vesti), proglasivši nalaze sopstvene obaveštajne zajednice lažnim, jer mu ne odgovara da javnost čuje za njih. Može se očekivati da će sva buduća saznanja o ruskim aktivnostima, pod Grenelom biti u najmanju ruku zataškana, ako ne i olakšana – jer Putin i Tramp se nalaze na istoj strani.

“Zabrinjavajuće je, gospodine predsedniče, kako kod vas svi putevi vode do Vladimira Putina”, rekla je Trampu prošle godine u velikoj svađi u Beloj kući Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma Kongresa.

DVA RAZLOGA ZAŠTO RUSIJA GURA BERNIEJA SANDERSA

Putin pomaže Sandersovoj kampanji iz dva jasna razloga: prvo, Berni je kandidat radikalne levice koji među demokratama izaziva najviše razdora – to unosi haos u stranačke redove i garantuje “građanski rat” među demokratama.

Drugo, Berni je Trampov priželjkivani protivkandidat – predsednik opravdano veruje da će do nove pobede najlakše doći ako se bude takmičio protiv deklariranog “socijaliste” i njegovog programa radikalne, skupe i u brojkama neutemelje “revolucije”. Ako je Tramp od Bajdena strepeo, Bernija priželjkuje – i to su prepoznali u Kremlju, pa guraju Bernijevu kampanju računajući da je protivkandidat Sanders najsigurniji put do nove pobede Trampa.

SANDERS, ZA RAZLIKU OD TRAMPA, PUTINA NE SMATRA PRIJATELJEM

No, za razliku od Trampa – koji je na vest o ruskom uplitanju smenio šefa tajnih službi i zaključio da je intervencija u njegovu korist “fake news” – Berni je reagovao potpuno suprotno. Trenutni lider u trci za demokratsku nominaciju prihvata nalaze tajnih službi o ruskoj intervenciji u svoju i Trampovu korist te nema nimalo simpatija za mutne poslove Kremlja.

“Da ne bude zabune, Rusi pokušavaju potkopati američku demokratiju”, poručio je Berni Sanders.

“Vladimir Putin je autokratski siledžija koji uništava demokratiju i guši opoziciju u Rusiji. Za razliku od aktualnog predsednika, čvrsto se protivim ruskim naporima, kao i svakom pokušaju stranih sila da se upletu u naše izbore”, rekao je Berni.

“Za razliku od Donalda Trampa, ja ne smatram Putina dobrim prijateljem. Iskreno, ne zanima me koga on želi za predsednika Amerike. Moja poruka Putinu je: Kloni se američkih izbora!”, rekao je Sanders.

IDUĆE DVE NEDELJE BIĆE PRESUDNE ZA DEMOKRATE

Eventualna Sandersova pobeda među demokratama – a trenutno izgleda da ide u tom smeru – bila bi najjednostavniji put da Tramp osigura drugi mandat. Ali, proces je tek počeo, pa nisu isključeni preokreti i novi front-runneri, od Bajdena do sve pristunijeg bivšeg gradonačelnika Njujorka Majka Blumberga; iduće dve nedelje biće presudne u trci za demokratsku nominaciju.

Sanders je jasno otklonio bilo kakvu pomoć Putina u trci za nominaciju – to ne znači da će Kremlj odustati, ali će sve biti pod puno većom lupom. Demokratska strana izbora 2020. tako je postala barem malo transparentnija od ruskog uticaja.

Šta će sve Putin uraditi da pomogne Trampu biće teško razaznati jer je aktualni predsednik čuvarima stavio brnjicu i na čelo im postavio poslušnika, političkog komesara. Ako Tramp pobedi na izborima u novembru, nećemo znati dali je to zato što su ga hteli Amerikanci ili Rusi.

Povezane vesti

  • Korisnik: Perica
    25/02/2020 - 21:20
    Ma stalo Putinu do vaših izbora k'o do lanjskog snega.Zamlate
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi