Prva žena iza Angele Merkel se zalaže za potpuni karantin, novi soj preti još opasnijom zarazom!

Ako želite da izbegnete dugotrajni lokdaun, odmah morate da uvedete još strože mere, upozorava nemačka virusologinja Melani Brinkman. Britanski soj se širi brzo, korona će nas mučiti i u 2022. Brinkman je članica savetničkog tima Angele Merkel za borbu protiv pandemije, a sutra najveća evropska privredna sila odlučuje šta će nakon 15. februara, kada ističe važenje poslednje odluke o lokdaunu.

Mnogi su očekivali da će se ići u ukidanje lokdauna jer Nemačka ima veliki pad broja novozaraženih. Ipak, virus ima drugu logiku.

U Evropi je na delu britanski soj koronavirusa, puno zarazniji od starog. Još se ne zna je li britanski soj zarazniji 30 ili 50 posto, kaže nemačka virusologinja.

"Ali, čak i sa samo 30 odsto, imamo zapravo potpuno novu pandemiju. Nova pandemija takoreći se zagreva u pozadini, a da još nismo uspeli jasno da je vidimo. S njom nećemo moći da se nosimo s merama koje su sada na snazi. Ponovo će brojke rasti eksponencijalno, pa ćemo morati još rigoroznije da sprečavamo kontakte. Pitanje je samo hoćemo li to učiniti jednom, odlučno i dosledno, ili ćemo ući u kratko otvaranje, kao uvod u novo dugo zatvaranje", tumači Melani Brinkman u intervjuu u poslednjem broju nemačkog Der Špigela.

Potpuni karantin

Drugim rečima, savetnica Angele Merkel zalaže se za to da se odmah proglasi potpuni karantin, sveobuhvatan i kratak. Ako se to ne učini, ako se bude oklevalo, britanski soj nateraće nas u dugotrajni neželjeni lokdaun. I to ne samo Nemačku jer se britanski soj (i drugi sojevi) širi Evropom.

Melani Brinkman je predstavnica inicijative No Covid, koju ne treba brkati sa Zero Covid. Na poslednjem sastanku nemačke kancelarke Angele Merkel sa 16 premijera saveznih pokrajina 18. januara predstavila im je strateški dokument inicijative No Covid. Reč je o grupi od 13 naučnika iz više disciplina koji ne veruju da se može živeti s virusom. Nije dovoljno spustiti broj novozaraženih ispod 50 na 100.000 stanovnika za nedelju dana.

"To bi bilo kobno jer bi brojke odmah porasle, a to bi nas ustvari nateralo u neku vrstu trajnog lokdauna s kratkim pauzama za predah, što bi se proteglo i na 2022. godinu", upozorava Melani Brinkman. Alternativa je strogi i kratki lokdaun.

Naučnici iz inicijative No Covid predlažu "doslednu primenu strategije izbegavanja kontakata" kako bi se brojke vrlo brzo smanjile, na manje od deset za nedelju dana. Tada bi epidemiolozi mogli zaista opet da prate lance zaraze i svi bismo mogli da se vratimo svojim životima - barem onako kako smo to mogli u leto prošle godine, tumači Brinkman. Sa sadašnjim polovičnim merama treba prestati, poručuje ona.

"Mutanti će nas pregaziti"

U pitanju je samo nekoliko nedelja pre nego što se visokozarazni soj proširi Nemačkom, upozorila je Brinkman kancelarku i premijere pokrajina.

"To sam jasno rekla: mutanti iz Velike Britanije i drugi će nas pregaziti, virus je dobio raketni pogon. Sad je pitanje možemo li dobiti na vremenu, možemo li zaustaviti trijumfalno napredovanje novih sojeva? (...) Objasnila sam da je svejedno imamo li sada 0,5 ili 1,5 odsto: dogodiće se kao u Engleskoj, sojevi će prevladati. To je zakon prirode", ističe nemačka virusologinja.

No, Covid inicijativa razlikuje se od inicijative Zero Covid.

"Zajedničko nam je sa Zero Covid samo to da želimo ići prema nuli. Potpisnici kampanje Nula Covid su građani iz svih slojeva društva koji su zainteresovani za stvaranje boljeg sveta. Na primer, žele potpuno da parališu privredu. To je tačno ono što mi ni u kom slučaju ne želimo, šteta bi bila prevelika. Mi smo grupa naučnika koji iznose koncept zasnovan na dokazima kako bi bilo moguće upravljati pandemijom bez tako drastičnih rezova", objašnjava Melani Brinkman.

Inicijativa No Covid traži strogi šestonedeljni lokdaun. Reč je više o doslednom sprovođenju dosadašnjih mera, nego o nametanju novih, kaže Brinkman. Škole treba ostaviti zatvorene, možda čak ponovo zatvoriti granice.

"Ja sam nosilac loših vesti"

Ipak, ima naučnika koji zastupaju druge teze, na primer da je dovoljno bolje zaštititi žarišta poput staračkih domova kako bi se ostali mogli vratiti normalnom životu. Melani Brinkman takve naziva "smirivačima". Oni obično imaju prednost jer govore ono što bi mnogi želeli da čuju: situacija nije tako loša, sve će biti u redu.

"Ja sam, s druge strane, nositelj loših vesti: neće biti dovoljno samo zaštititi domove penzionera. Pandemijom ćemo se baviti i 2022. godine. To niko ne voli da čuje", kaže Melani Brinkman.

Nauka nema jedinstven stav jer pandemija besni i sve se još jako menja, ali nemačku virusologinju ljuti što se stvara utisak kao da je podela pola-pola: kao da polovinu naučnika čine oni koje bi nazvali paničarima, a drugu polovinu predstavljala bi grupa koja kaže da smo već odavno dosegnuli vrhunac pandemije i da su mere nepotrebne, a lokdaun bez efekta.

"To nije istina, naš rad, u kojem pozivamo na panevropsku strategiju za suzbijanje virusa, potpisalo je više od 1.000 naučnika. Prevladava stanište da se mora postupati dosledno. Suprotan stav zastupa stroga manjina. Međutim, neki političari to doživljavaju kao da su jedni dovoljno dobri kao drugi", zamera virusologinja.

"Cepljenje nas neće izvući iz pandemije dok ne popusti u celom svetu"

Ona smatra da nema druge nego brzi lokdaun. A cepljenje, zar nam ono ne može pomoći u borbi protiv novog soja? "Ova trka je davno izgubljena", kaže Brinkman.

"Cepivo se proizvodi, ali trebaće vremena da ga svi dobiju. Cepljenje nas neće izvući iz pandemije dok ne popusti u celom svetu. Koronom ćemo se i dalje baviti 2022., a verovatno i posle".

Očekuje da će se najkasnije do Uskrsa vakcinisati oni stariji od 80 godina. Zahtevi za ublažavanje mera verovatno će biti toliko jaki da će dovesti možda do ponovnog otvaranja.

"A onda će virus poharati mlađe, još necepljene uzrasne grupe koje nemaju imunitet, i to snagom koju ne možete ni zamisliti. Sojevi koronavirusa su još zarazniji, s rizikom da cepiva na njih slabije deluju." Tada ćemo krenuti ispočetka.

Nemci su obećali da će do kraja septembra svaki odrasli građanin imati mogućnost cepljenja. Ako sve bude išlo kako treba, do tada bi mogla biti vakcinisana polovina populacije. No, procena je da britanski soj ima reprodukcijsku stopu od 4,5 - toliko zaražena osoba zarazi drugih ako ne postoje mere.

"Imunitet krda" u toj situaciji bi zahtevao procepljenost veću od 80 odsto, a do tada neće biti toliko cepiva na raspolaganju. A još nijedno nije odobreno za decu i adolescente.

Primer Irske

Virusolog Melani Brinkman smatra da je Nemačka barem dve nedelje prekasno ušla u lokdaun početkom novembra. Političari su oklevali, kao što oklevaju sada, iako su im naučnici jasno rekli kakvu opasnost nose novi sojevi. Brinkman smatra da je pogrešno najavljivati otvaranje ako broj novozaraženih padne ispod 50 na 100.000 u jednoj nedelji, kako se to dugo ponavljalo. "Sve što treba da učinitmo jeste da pogledamo druge zemlje koje su se otvorile s incidencijom oko 50 - i brojke su se odmah povećale."

Primer je Irska koja je prva u EU uvela lokdaun, sjajno suzbila pandemiju u roku od nekoliko nedelja, i otvorila prodavnice i pabove uoči Božića. Vrlo brzo su brojke ponovo otišle u nebo. Tako će se dogoditi i u Nemačkoj ako političari podlegnu pritisku i odustanu od lokdauna. Naučnici iz inicijative No Covid izračunali su da bi u roku od godinu dana umrlo 180.000 Nemaca mlađih od 60 godina.

Ako prihvate preporuke inicijative No Covid, epidemija bi se mogla smanjiti već do Uskrsa, obećava Brinkman. Dosta je šest nedelja doslednog lokdauna, a alternativa je više meseci mrcvarenja, uz stotine hiljada mrtvih.

"Što kasnije krenete prema nuli, imaćete više smrtnih slučajeva, i to je veća ekonomska, socijalna i zdravstvena šteta. I duže traje", upozorava nemačka virusologinja.