Pocepati pravoslavlje po NATO LINIJI: "Ruski i srpski narod drži JEZIK I CRKVA"

Razilaženje Carigrada i Moskve, upozorava urednik sajta „Vidovdan“ Željko Injac, može da dovede do podele u pravoslavnom svetu, jer iako carigradski patrijarh Vartolomej nije omiljen ni kod Grka, pitanje je kako će na njegovu podršku ukrajinskoj crkvi reagovati crkve zemalja koje su u NATO-u poput Bugarske i Albanije, ali i Gruzijska pravoslavna crkva.

„Moramo imati u vidu da je politika značajan faktor u odlučivanju crkvenih velikodostojnika“, konstatuje Injac u emisiji „Sputnjik intervju“.

Jasno je, kaže on, da Zapad učestvuje u borbi Kijeva protiv Rusa na istoku Ukrajine i u stvaranju nekakve nezavisne autokefalne crkve i preko vaseljenskog patrijarha koji je ispostava Zapada.

O tome svedoči i orden koji je dosadašnji poglavar ukrajinskih raskolnika Filaret Denisenko uručio ovih dana bivšem zameniku direktora CIA Džeku Divajnu u znak zahvalnosti za „višegodišnju borbu protiv Rusije na planu crkvenog raskola“, ali, kako kaže Injac, i činjenica da su svepravoslavni sabor na Kritu 2016. obezbeđivali ljudi iz zapadnih službi, a da su ga inicirali Grci koji su bliski CIA.

Rasplet oko autokefalne ukrajinske crkve znaće se već početkom januara, kada Kijev očekuje da će dobiti od Carigrada tomos, dokument o autokefalnosti, nakon što su 15. decembra na saboru ujedinjene dve raskolničke crkve: Kijevska patrijaršija i Ukrajinska pravoslavna crkva, formirajući tzv. Pravoslavnu crkvu Ukrajine.

Prema oceni dr Zorana Čvorovića, profesora Univerziteta u Kragujevcu, reč je o „lažnom saboru“ jer lica koja su učestvovala na njemu nisu mogla da donesu bilo kakvu odluku pošto se radi o raskolnicima isključenim iz crkve.

„Taj razbojnički sabor ne samo da neće zaceliti rane u Ukrajini već će se, zahvaljujući nekanonskom delovanju Carigradske patrijaršije, samo produbiti raskol, što će dovesti do radikalizacije stanja u Ukrajini, do sukoba, a moguće je i krvoprolića“, kaže Čvorović, napominjući da su „pravi patron“ tih događaja SAD, a izvršitelji ukrajinska vlast u liku Petra Porošenka, koji je bio kopredsedavajući sabora.

Porošenko i Carigradska patrijaršija su, objašnjava on, saučesnici u projektu koji je sa crkveno-pravnog stanovišta bezvredan, ali je geopolitički veoma ozbiljan.

„Očigledno je da je u stvaranju novog antiruskog ukrajinskog identiteta Zapad odlučio da ide do kraja, da iskoristi svog poslušnika u liku patrijarha Vartolomeja i da stvori lažnu crkvu kao potporu lažnog identiteta. Događaj koji se odigrao u Sofijskom saboru je bezvredan, pomesne crkve su dužne da osude taj događaj, a sa geopolitičkog stanovišta to samo pokazuje da se stvari u Ukrajini zaoštravaju i da prisustvujemo pravom ratu protiv Rusije i ruskog sveta“, uveren je Čvorović.

„Ali njih očigledno ne zanimaju ni kanoni ni ustrojstvo crkve. Oni pokušavaju da zadobiju veći uticaj na pravoslavni svet, da sebi namaknu neke parohije, episkopije iz materijalnih interesa“, kaže ovaj verski analitičar, koji skreće pažnju i na tendencije Carigrada ka „nekom istočnom papizmu“ gde bi vaseljenski patrijarh imao veće ingerencije nego dosad.

Ukoliko pak vaseljenski patrijarh zaista uruči tomos toj skrpljenoj ukrajinskoj crkvi, obrazlaže profesor Čvorović, to neće imati nikakvog dejstva.

„Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, kako je govorio istoričar prava Valtazar Bogišić. Ono što je bilo nekanonsko od samog početka ne može da postane kanonsko“, napominje naš sagovornik, koji smatra da je „krajnje vreme da poglavari pravoslavnih crkava razmotre mogućnost organizovanja svepravoslavnog sabora koji bi osudio Carigradsku patrijaršiju zbog jeresi istočnog papizma i proglasio je jeretičkom katedrom“.

Na pitanje može li se očekivati sličan „ukrajinski scenario“ i za Mitropoliju crnogorsko-primorsku, profesor Čvorović izražava uverenje da se radi o istovetnom projektu koji su Amerikanci preuzeli još od Austrougarske.

„Ukrajinski identitet, lažni, kao što je lažan i crnogorski identitet, počeo je da se stvara još 1860. godine. Radi se o projektu koji zapadne države imaju protiv pravoslavne Rusije i pravoslavnog srpskog naroda. Stvaraju se lažni identiteti, a da bi neko stvorio lažne identitete kroz etnoinženjering pre svega treba stvoriti lažne jezike i lažne crkvene organizacije. Mislim da će se u Crnoj Gori stvari slično odvijati. Nama deluje da je to deo neke teorije zavere, ali tamo gde su moć i pare, moguće je i ono što se nama čini trenutno kao najmračnija projekcija konspirologa“, prognozira Čvorović.

Štaviše, on strahuje da je cilj Zapada da osamostali i delove SPC u Hrvatskoj i na Kosovu, „jer i ruski i srpski svet trenutno drži samo jezik i crkva, i pravci napada će ići upravo na ta dva elementa identiteta“.

Željko Injac podseća da je Vaseljenska patrijaršija nedavno izdala saopštenje u kom pokušava da smiri srpsku stranu „da se Srbi ne bi postavili na stranu Rusa“ da se neće mešati u probleme sa makedonskom crkvom ili crkvom u Crnoj Gori.

„Po mom mišljenju, to je kupovina vremena, i ne znači da za dve-tri godine neće priznati makedonsku crkvu pod nekim drugim imenom ili da neće dati autokefalnosti nekakvoj raskolničkoj družini u Crnoj Gori. A što se tiče Kosova, tokom Drugog svetskog rata, čitava Raško-prizrenska eparhija je stavljena pod kontrolu Albanske crkve, tako da oni imaju rešenje i za to“, zaključuje Injac.