Venecuela
EPA/AP
Huan Gvaido, Venecuela, Foto: EPA/Rayner Pea

Čovek za koga se smatra da je glavni motivator pokušaja vojnog udara u Venecueli, Leopoldo Lopez (49) skriva se sa suprugom Lilian Tintori i 15-mesečnom kćeri u rezidenciji španskog veleposlanika u Karakasu. I to nakon što se nije uspeo da se skrasi u čileanskoj ambasadi jer se tamo od 2017. skrivaju dva druga venecuelska disidenta.

PROČITAJ JOŠ:

Lopezov beg je kulminacija sloma konačnog pokušaja Huana Gvaida da otme vlast Nikolasu Maduru, a još uvek nije kraj, jer je teško poverovati da će Maduro ostaviti Lopeza na miru.

Rušio je i Čaveza

Tvrdolinijaški vođa opozicije osuđen je na 13 godina zatvora nakon što je proglašen krivim za nemire 2014. godine u kojima su stradale 43 osobe. Nakon što je Lopez odslužio oko tri godine, kazna mu je preinačena u kućni pritvor, iz kojeg je pre pet dana pobegao uz pomoć odmetnutih agenata SEBIN-a, venecuelske tajne službe.

To je svojim poslom platio šef Kristofer Figueroa kojeg je Maduro smesta smenio.

Kako bi barem malo olakšao situaciju, Leopoldo Lopez izašao je s tvrdnjom da se u kućnom pritvoru nalazio s vojnim zapovednicima, generalima, predstavnicima različitih vidova vojnih snaga i policije. No, jedino što je uspeo je da dodeli ulogu u neuspelom puču protiv Madura – Španiji.

Lopez je u sukobu s venecuelskim vlastima već 15 godina, dakle još dok je na vlasti bio Hugo Čavez.

Po svemu sudeći, reč je o jednom tradicionalističkom, gotovo kastinskom sukobu.

PREPORUČUJEMO:

Lopez potiče iz ugledne porodice koja je dala nekoliko ministara. Pa i prvi predsednik države, bio je Lopezov čukundeda Kristobal Mendoza.

Ima još! Leopoldo Lopez je praprapranećak samoga Simona Bolivara, po čemu je jedan od retkih živih potomaka znamenitog južnoameričkog borca za slobodu, zaslužnog i za osnivanje Venecuele, uz još nekoliko država koje su se otcepile od španskog carstva u 19. veku.

Lopez je školovan u Americi gde je, između ostalog, završio Kennedy School of Govermment na Univerzitetu Harvard, bio je i na visokoj poziciji u državnoj naftnoj kompaniji Petroleos de Venezuela, a predavao je institucionalnu ekonomiju na Universidad Catolica Andres Bello, privatnom univerzitetu u Venecueli.

Ono što je kod Leopolda Lopeza pogotovo zanimljivo je da je on – teški levičar. Njegova Voluntad Popular od 2014. godine je članica Socijalističke internacionale. Osnovao ju je dok je bio gradonačelnik Chacaa. Po svemu je možda i više nego adekvatan vođa za naftom bogatu zemlju. Jedna je od njegovih zapamćenih rečenica: “Rođen sam s puno privilegija u zemlji s puno nejednakosti.”

Pobegao u ambasadu

Već je u to vreme došao u sukob s venecuelanskom (levom) vlašću, što je kulminiralo do pokušaja državnog udara 2002. godine.

Retorikom kojom je upozoravao na manjkavosti Čavezove vlasti u odnosu prema svojim građanima, a onda i zbog fizičkih pa i oružanih napada, Lopez je izgleda stekao veliku popularnost u Venecueli.

Ipak, čini se kako mu ta popularnost nije bila dovoljna da puč sprovede do kraja.

Sada je u milosti i nemilosti novog/starog španskog premijera Pedra Sančeza koji, barem zasad, ne pokazuje volju da Lopeza izruči, piše Zoran Vitas za Večernji list.