TRI DECENIJE BORBE ZA NAGORNO-KARABAH Otkrivamo uzrok izbijanja rata: "Sukob između Jermenije i Azerbejdžana je izmakao kontroli"

- Uzrok su teritorijalna i etnička sporenja koja imaju duge istorijske korene, a koja povremeno izmiču iz kontrole velikih sila u regionu - rekao je za Alo.rs profesor Simeunović.

Jermenija
Jermenija, Foto: EPA

Vest da je Vlada Jermenije proglasila ratno stanje i objavila opštu mobilizaciju zbog eskalacije u Nagorno-Karabahu, brzinom svetlosti obišla je planetu. Svaki trenutak se nižu vesti o sukobu dve zemalje koje se međusobno optužuju, opasnostima na međunarodnom nivou, njihovim istorijskim odnosima... Stoga smo pozvali našeg politikologa Dragana Simeunovića, redovnog profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Univerziteta u Beogradu, da iznese svoje mišljenje o uzroku sukoba Jermenije i Azerbejdžana.

- Uzrok su teritorijalna i etnička sporenja koja imaju duge istorijske korene, a koja povremeno izmiču iz kontrole velikih sila u regionu - rekao je za Alo.rs profesor Simeunović.

Prema njegovim rečima, ovaj novi sukob između Jermenije i Azerbejdžana neće doneti konačno razrešenje, niti ono može biti postignuto bez formiranja međunarodnog tela.

- Tu bi trebalo da budu uključene sve zainteresovane strane i sve velike sile, kao što smo mi videli na nedavnom primeru Kosova, ali to ponekad iz različitih razloga izostane - objasnio je ovaj politikolog.

Prof dr Dragan Simeunović
Prof dr Dragan Simeunović, Foto: Printscreen/Youtube

Objava opšte mobilizacije

I lider Nagorno-Karabaha Araik Artjunjan proglasio je ratno stanje i objavio opštu mobilizaciju za sve starije od 18 godina, saopštio je njegov portparol Vagram Pogosjan.

Pogosjan je na svom Fejsbuk nalogu podelio izjavu predsednika nepriznate Republike Nagorno-Karabah u kojoj se kaže:

- Imajući u vidu situaciju, sazvana je vanredna sednica parlamenta. Obraćajući se poslanicima proglasio sam ratno stanje i opštu mobilizaciju.

Artjunjan je rekao da u Nagorno-Karabahu nikad nisu bili pristalice rata, ali da su za njega spremni.

- Nema nikog ko više od nas voli mir. Mi nismo želeli rat, on nam je nametnut i mi smo dužni da branimo otadžbinu i svoje porodice. Za humanitarnu katastrofu koja preti regionu biće odgovoran lično predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev - rekao je Arutjunjan.

U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je da se građani Jermenije masovno javljaju u svoje vojne odseke kako bi kao dobrovoljci otišli u Nagorno-Karabah.

Prema izvorima jermenskog Sputnjika, širom zemlje u vojne odseke javilo se čak 10.000 ljudi.

- Ministarstvo odbrane Jermenije visoko ceni spremnost sugrađana ali saopštava da u ovom trenutku nema potrebe za angažovanjem dobrovoljaca. Ako to bude potrebno, Ministarstvo će izaći sa specijalnim saopštenjem - navodi se u saopštenju Ministarstva.

Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan napisala je na Fejsbuku da je azerbejdžanska provokacija isplanirana ranije i da niz okolnosti ukazuje na to.

- Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je počelo ‘kontraofanzivu’ što pokazuje da su borbena dejstva planirana ranije. Svaki vojnik, koji ima elementarno znanje, reći će da priprema kontraofanzive traje nedeljama - rekla je ona.

Šta se dešava u Nagorno-Karabakhu?

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana izbio je 1988. godine usled zahteva etničkih Jermeni za nezavisnost Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez.

Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. godine. Završio je potpunom ili delimičnom kontrolom Jermenije nad Nagorno-Karabakhom i sedam pridruženih teritorija.

Prekid vatre dogovoren je 1994. godine čime su okončana krvoprolića koja su odnela živote 30.000 ljudi. Više od milion ljudi je raseljeno. Azerbejdžanci su napustili Jermeniju, Nagorno-Karabakh i pridružene teritorije, dok su Jermeni napustili svoje domove u Azerbejdžanu.

Ova regija je od 1994. godine pod kontrolom etničkih jermenskih snaga za koje Azerbejdžan kaže da uključuju i trupe iz Jermenije. Zahtev Nagorno-Karabakha za nezavisnost nije priznala nijedna zemlja.

Višedecenijski pregovori uz posredništvo OSCE-a, Minsk grupe koja predstavlja Francusku, Rusiju i SAD, ipak nisu rešili spor dve zemlje.

Nakon prekida vatre Nagorno-Karabakh i područje Azerbejdžana oko njega, ostalo je gotovo pod kontrolom Jermenije.

Od tada počinju decenije manjih, ali smrtonosnih sukoba duž linije kontakta i zajedničke granice.

Kontakt linija dugačka oko 200 kilometara, razdvaja jermenske i azerbejdžanske snage, a prema merenju Međunarodne krizne grupe, od 2015. godine na ovom prostoru zabeležena su 272 incidenta. Najmanje 236 osoba je ranjeno i ubijeno u tom periodu ne računajući 200 preminulih tokom sukoba 2016. godine.

.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi