Orbanovoj političkoj karijeri predviđaju kraj, ali to ne znači da će izgubiti uticaj. Još ima vremena da zadrži sve konce i to praktično zauvek.

I kritičari Viktoru Orbanu odaju priznanje da je među najlukavijim političarima u Evropi. Posekao je zapadne medije i sproveo zakone koji mu trebaju.

Na Zapadu se još nadaju da će da izgubi izbore. Izbori su već sledećeg proleća i već pokušavaju da ga sklone iz Budimpešte.

Svestan vetrova koji duvaju sa Zapada, koji imaju tendeciju da ruše vlade koje im ne odgovaraju, Orban se pobrinuo da, čak i ako izgube vlast, dugo neće izgubiti i praktično apsolutnu moć u Mađarskoj.

Vlast i novac

Kako tvrdi Dojče vele, Orban je već počeo stvarati pravu "paralelnu državu" u kojoj više ne bi državni organi, nego "nezavisni organi" raspolagali i imovinom i politikom institucija kojima su na čelu. Ovog utorka je parlament u Budimpešti s dvotrećinskom većinom prihvatio zakon o osnivanju te nove institucije i formiranje prve 32 zaklade te vrste.

Većina njih će imati pod sobom državne univerzitete i time će se praktički čitav mađarski visokoškolski sistem prebaciti u zaklade, uključujući i pripadajuće institucije kao što su klinike.

Zadužene su za gotovo sve zadatke koje ima država: od obrazovanja, porodice, umetnosti, mladih i sporta pa do medija, zaštite okoline, poljoprivrede, nauke... Sve do održavanja međunarodnih odnosa i podrške mađarskoj manjini.

Kako objašnjava bivši mađarski liberalni zastupnik Andras Schiffer, na taj način će svaka buduća vlada u Mađarskoj biti prisiljena da deli vlast i moć s "paralelnom vladom, sakrivenom kroz upravu, kojom će upravljati Viktor Orban".

Milijarde evra padaju s neba

Te zaklade će biti opremljene imuovinom od više milijardi: osim univerziteta i njihovih poseda, zaklade preuzimaju i njihove nekretnine svih vrsta, od zgrada pa do dvoraca, parkova i šuma. Ne samo to: kako bi bile i likvidne, država im prepušta i udeo u državnim kompanijama.

Prema zakonu, te zaklade bi delovale samostalno i ne podležu nikakvom državnom nadzoru. Teoretski, smeu izdavati novac samo za predviđenu namenu, ali još nije jasno ko će ih kontrolisati. Već prošle godine je donesen zakon prema kojem je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu kako bi se tim zakladama promenila ovlašćenja i način funkcioniranja. A veoma je malo verojatno da će opozicija uspeti osvojiti toliku većinu u parlamentu u dogledno doba.