Mladić je umro u avionu, okupali ga i spremili za sahranu, a otac je došao po njega. Kada su sklonili čaršav nastao je MUK

Šejh Abas koji već 26 godina kupa mrtvace, priča ono što se njemu tokom svih ovih godina desilo: “Pred sam početak rada, nazvaše me sa aerodroma i rekoše mi da je u avionu umro jedan mlad čovek. Odmah smo stigli tamo, pa ga stavili u automobil i dovezli u mrtvačnicu. Okupali smo ga i zamotali, da bi ga spemili za sahranu. Pred polazak ka džamiji, javiše mi da mu dolazi njegov otac i brat da ga vide, jer je umro u avionu sam.

- Kad smo stigli u Meku, otac je opet tražio da ga vidi, ja sam mu otkrio lice i opet je iz njegovog desnog oka potekla suza..svi su to videli. Taj dan mu je klanjana dženaza u Haremu a bilo je oko 2 miliona ljudi. Koja čast... - sećao se Šejh.

- Nakon nekog vremena, odlučio sam da posetim tu porodicu i da ih obiđem u žalosti. Mene je zanimao njegov život. Pitao sam njegovog brata o njemu. On mi reče da je bio poput i ostalih, namaz, post, učenje Kurana, ali je najviše od svih posebnu pažnju posvećivao roditeljima koji su stari i iznemogli - pričao je Abas.

Sećao se priče pokojnikovog brata: “Naš otac od kad je oslabio na nogama, nikada nije na njima otišao do WC-a, nego bi ga on uzeo u naručje i odnosio tamo, pa ga čekao. Njega i majku je hranio svojom rukom, uz njih je bio dan i noć, ako bi oni uzdahnuli, on bi bio pored njih… Mislim da su one suze, tuga što se rastavlja od roditelja”, tumačio je on.