Ove prognoze rezultat su istraživanja koje su sproveli epidemiolog Majkl Osterholm i saradnici sa Univerziteta u Minesoti.

Prvi scenario - pojava mini-talasa

Takvo vreme može da ubije virus na površinama, ali ne može da spreči prenošenje virusa sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem.

Drugi scenario - drugi, još veći talas

Prema drugom scenariju, talas epidemije kakvom prisustvujemo biće praćen pojavom drugog, još većeg talasa epidemije kasnije u toku ove godine koji će biti snažniji i dugotrajniji.

Osterholm predviđa da bi u ovoj fazi zdravstveni sistem mogao da bude ozbiljno ugrožen, čak iako bi se bolnice pripremale za novi talas epidemije.

Treći scenario - konstantna kriza

Pojavljivaće se lokalna žarišta zaraze, negde manja, a negde veća, a njihov obim zavisiće od različitih faktora, kao što su kapaciteti za testiranje i praćenje kontakata.

U tom slučaju najbolje bi bilo sprovođenje imunizacije na korona virus, jer bi se u suprotnom slučaju oko polovina svetske populacije zarazila, sa ili bez ispoljavanja simptoma bolesti.

Šta im je zajedničko?

Iako se ova tri scenarija u velikoj meri razlikuju, zajedničko im je to da ne predviđaju povratak na prethodno stanje. Zaraza neće nestati, jer ljudi nisu imuni na nju.

- Ova pandemija se neće smiriti sve dok ne postoji dovoljna otpornost u populaciji - nešto preko 50 odsto, izjavio je epidemiolog Gabrijel Leung sa Univerziteta u Hong Kongu.

Osterholm navodi da je svetska populacija trenutno daleko od ovog nivoa otpornosti na virus i da je trenutno ne više od pet odsto ljudi imuno na virus jer su bili zaraženi.

Zbog toga će virus nastaviti da se širi još dugo vremena.

Redukovanje infekcija na nulu nije moguće, rekao je Leung, i gubici su neminovni, a svaka zemlja će morati da odredi šta je veliki gubitak za nju i da u skladu sa tim preduzme adekvatne mere.