Korona romansa: davalac sperme, stariji gospodin i žena koja je očajnički želela bebu!

"Nije da je nešto loše ako žena mojih godina nema decu, problem je u tome što sam oduvek želela decu i imala sam osećaj velikog neuspeha. Delovalo je da će sve proći odlično, sa trideset je trebalo da imam prvo dete i onda, vrlo brzo, i sledeće" nostalgično se priseća Blanš, 42-godišnja žena iz Velike Britanije. 

Njen najveći san je bio da se ostvari kao majka

Nakon što se udala u 31. godini, kako kaže, "nije baš poranila", ali situacija je i dalje bila obećavajuća. Međutim, u njenom braku su vrlo brzo počeli problemi i nakon što je napunila 35 godina, tadašnji suprug i ona su se razveli.

"Nakon 35. godine ženska plodnost kreće rapidno da opada. Nisam mogla biti svesnija te činjenice", istakla je Blanš. "Do 40. sam već postala očajna, nakon niza neuspešnih romansi iza sebe".

Tada je ova dama, veoma iznenadno i savim slučajno, upoznala "gospodina pravog". On je bio sve čemu se ona nadala i mogla je da zamisli da će provesti ostatak svog života u ljubavi sa njim. Vrlo brzo te nade su nestale, nakon što se ispostavilo da on prosto nije želeo da ima decu.

Nakon ovog razočarenja, njen svet se srušio. Plakala je kad god bi videla malu decu, neutešna jer nije uspela da ostvari svoj san i dobije bebu. Sa 42 godine, osećala je ogromnu sramotu jer se nije ostvarila kao majka. Nije mogla da izdrži da gleda srećne porodice i njihove idilične fotografije na društvenim mrežama.

Najgore od svega bilo je to što je bila ubeđena da je to što nema decu njena krivica. "Mislila sam da sam bila suviše izbirljiva, suviše teška, suviše neodlučna", prisetila se Blanš, mislila je tada da je sve uništila i da nikada neće imati priliku da dobije bebu.

Uzela je stvar u svoje ruke

Ubrzo je shvatila da je njena jedina nada da se uputi u banku sperme. Morala je da pronađe donatora i da živi kao samohrana majka. Srećom, imala je sačuvane zamrznute jajne ćelije, osigurala se na taj način nakon razvoda.

Prošla je kroz teški i skupoceni proces veštačke oplodnje, ali nažalost ovo nije bio kraj njenih muka. Nakon što je konačno došla na korak od ostvarenja svog najvećeg sna, u šestoj nedelji trudnoće, morala je da pobaci. Fetus u njenom stomaku je prestao da raste. Blanš je bila obuzeta ogromnom tugom.

Ipak, bila je hrabra i pokušala je opet i 2019. je ponovo ostala u blagoslovenom stanju. U februaru te godine otiša je na zimovanje gde je planirala da skija, ali kako je bila u 12. nedelji trudnoće, bila je sprečena i morala je to da kaže osoblju u hotelu.

Sudbinski susret

Sudbina je tada umešala svoje prste. Čovek iz hotela je spojio Blanš sa Antonijem, gospodinom koji takođe nije mogao da skija, rekavši mu da je ona trudna. Ona se jako iznervirala što je neko tako lako podelio njenu intimu sa potpunim strancem, ne sluteći da je čeka ljubav iz bajke o kojoj je oduvek maštala.

Tokom narednih dana, njih dvoje su satima šetali po prelepoj planini. Rekla mu je da zna da je on svestan da je ona trudna, pogledavši ga direktno u oči. On je pohvalio njenu hrabrost, naglasivši da smatra da je njen potez za divljenje.

Kada je odmoru došao kraj, Antoni se ponudio da je odveze do aerodroma. Nedelje njihovog druženja su prošle, i sada kada je došlo vreme za rastanak sedeli su zajedno u tišini. "Bila bi šteta da ne ostanemo u kontaktu", rekao je on, probivši led. Ona se odmah složila. Nakon toga su se rastali, a Blanš je ostala sa osećanjem neobjašnjive praznine.

Da li biste se u tim godinama osmelili da imate bebu?

Antoni je bio u braku 25 godina, nakon čega je iznenadno ostao udovac. Sada, devet godina nakon te tragedije, sa 63 godine, bio je sam u ogromnoj porodičnoj kući koju su sada već odrasla deca uveliko napustila i nije znao šta da radi kako bi ispunio svoj život. 

Ideja da mu se u kući ponovo čuje smeh malog deteta veoma ga je radovala. Uskoro je rekao porodici o poznatnstvu sa Blanš i njenoj trudnoći, a oni su, iako inicajlno prilično iznenađeni, ponudili svoju iskrenu podršku.

Njih dvoje su želeli da se upoznaju polako i postepeno, viđajući se povremeno na lepim sastacima i upoznajući jedno drugo sa svojim bližnjima. Ali, sudbina je htela drugačije. Nakon samo mesec dana, u Britaniji je proglašen lokdaun i parovi su morali da žive zajedno ili da se razdvoje na neodređeno vreme.

Odluka je bila sve ili ništa, a ovaj par je izabrao sve i otpočeo zajednički život nakon samo nekoliko nedelja poznanstva. Blanš je ubrzo odlučila da će upravo Antoni biti osoba koja će biti sa njom u trenutku kada njena beba dođe na svet.

Krajem avgusta, došao je i taj trenutak. Blanš je konačno držala svoju bebu u rukama, njen san se ostvario. Antoni je proveo beinu prvu noć života držeći je na grudima. U prvim danima i mesecima nakon porođaja bio je uz Blanš na svakom koraku, pružajući joj nepresušnu podršku i ljubav.

Blanš naglašava da je svesna da Antoni ima svoju decu, a beba svoga oca, i da ne žele da umanjuju značaj toga. Njihova srca su ispunjena ljubavlju i njih troje žive zajedno u miru i spokoju.