Ispovest lekara koji se oporavio od korone

Pošto nisam mogao da spavam, brojao sam udisaje čoveka do sebe i pazio na njega. Tako sam prestao da mislim o sebi, svedoči Fabio Biferali kako su izgledali dani u kojima se borio sa virusom.

Sestre redovno čiste rukavice dezinfekcionim gelom. Jedna po jedna izlaze nakratko po dašak svežeg vazduha. Neke nervozno puše cigarete, druge slušaju poj ptica. Ali teško da to može da im odagna misli s pacijenata.

A jedan od pacijenata koji se oporavio je 65-godišnji kardiolog Fabio Biferali koji je proveo osam dana "izolovanod sveta" na odeljenju intenzivne nege.

"Imao sam čudne bolove, kao da mi neko sedi na leđima. Pošto sam lekar, rekao sam samome sebi da je to upala pluća. Ne mogu da govorimo tome a da ne zaplačem. Suze mi sad lako dolaze", rekao je Biferali.

"To što sam lekar pomoglo mi je kod bolova. Terapija koseonikom je teška, potraga za radijalnom arterijom bolna. Neki drugi očajni pacijenti vikali su: 'dosta, dosta'".

"Najgore je noću. Nisam mogao da spavam, sobu je preplavila teskoba. Preko dana dolaze lekari, dolaze sestre, dostavljaju hranu".

"A noću... noću dolaze noćne more. Smrt vreba", opisao je.

"Pošto nisam mogao da spavam, brojao sam udisaje čoveka do sebe pomoću štoperice na mobilnom telefonu. Zadao sam sebi zadatak da pazim na njega. Tako sam prestao da mislim o sebi".

Seća se da je medicinsko osoblje bilo potpuno prekriveno. "Mogao sam im videti samo oči, brižne oči, i čuti im glas. Oni su mi ulivali nadu".

Kaže da mu je u tim danima najviše nedostajala porodica.

"Bojao sam se da ih više nikada neću videti i zagrliti. Dopustio sam da me očaj preplavi".

Naglašava da je u ovome naučio važnu lekciju.

"Od sada nadalje, boriću se za javno zdravlje. Ovo se ne sme tretirati kao pokazna vežba i ostaviti u rukama političara".