Zemlje se ujedinile protiv Amerike, iskoristile slabu tačku Vašingtona i zadale bolan udarac!

Prema ekspertu, iranska energetska pomoć Venecueli potvrda je da "postoje mehanizmi solidarnosti među zemljama koje se žele boriti protiv imperijalističke hegemonije Sjedinjenih Država". Alternativa ovom modelu je „prihvatiti da živimo u svetu imperativa, sankcija i blokada zbog jednostrane odluke jedne svetske sile“.

Rodrigez Gelfenstein naglasio je da, iako se radilo o komercijalnoj razmeni dve zemlje, dolazak brodova ima i "politički efekat". U tom smislu, on je pohvalio iransku "političku volju i hrabrost", s obzirom na to da su njeni brodovi rizikovali ulaskom na Karibe usred pretnji od Sjedinjenih Država.

Prema njegovom mišljenju, američka vojska uspela je da obuzda vojnu retoriku predsednika Donalda Trampa i državnog sekretara Majka Pompea. Gelfenstein veruje da je do toga došlo zbog širenja koronavirusa u Sjedinjenim Državama, kao i činjenice da 4 od 11 američkih nosača aviona nisu u pokretu, dok virus besni u mnogim američkim vojnim bazama.

Bela kuća je takođe pod pritiskom zakona usvojenog u februaru koji obvezuje predsednika da se konsultuje sa Kongresom pre nego što preduzme bilo kakvu vojnu akciju protiv Irana. Iako je Tramp stavio veto na zakon, a Senat nije uspeo da dobije podršku koja mu je potrebna za ukidanje veta, Gelfenstein veruje da "ako bi Tramp započeo bilo kakvu vojnu akciju protiv iranskih brodova, to bi bio razlog za impičment, okončanje njegovih snova da ostane na vlasti još četiri godine ".

Međutim, venecuelanski analitičar uverava da to ne znači da SAD neće preduzeti nikakve akcije u budućnosti. Siguran je da neće biti "vojnih iskrcavanja na plaži kao u 19. I 20. veku veku", naprotiv, Vašington "će jednostavno platiti hiljade PMC (privatne vojne kompanije), kojih ima u izobilju u SAD i Kolumbiji, kao što je to sada trend."

Istovremeno, prema Gelfensteinu, američka invazija u Venecueli je u punom zamahu: „na polju trgovine, diplomatije i politike“.

Međutim, Iran će se moći založiti za sebe, veruje analitičar:

"Iranci imaju hrabrosti i sposobnost da odgovore, kako politički, tako i vojno. Gelfenstein napominje da je američka vojska" shvatila da će dobiti rat na Karibima i ogromne probleme na Bliskom Istoku "ako intervenišu.

U slučaju vojnih sukoba u Persijskom zalivu, Iran će blokirati Hormuški tesnac, koji će Evropu, Japan, Kinu i Istočnu Aziju ostaviti bez goriva.

Uprkos ovom uspehu saradnje između Irana i Venecuele, Gelfenstein je skeptičan da će i druge zemlje Latinske Amerike biti u stanju da poboljšaju svoje odnose sa Teheranom. Razlog je „odanost“ latinoameričkih elita SAD-u i nedostatak integracije u regionu.

"Latinska Amerika je retrogradni kontinent u političkom smislu. Afrička unija postoji u Africi, EU u Evropi i ASEAN u Aziji. Mehanizmi integracije postoje svuda, ali ne i u Latinskoj Americi", podseća analitičar. Mercosur i Pacific Alliance su rivalski trgovinski blokovi u regionu.
Prema njegovim rečima, latinoameričke elite odgovorne su za to da ovaj region postane jedini u svetu gde vladaju zakoni iz vremena hladnog rata, gde je politika definisana sporazumima poput Lima grupe, organizovani "sa jedinom svrhom svrgavanja jedne vlade ".

U isto vreme, iako su lokalne elite „podređene“ SAD, oni sebi dozvoljavaju da imaju trgovinske odnose sa Kinom, jer „je to jedino mesto na svetu gde ima novca i gde mogu prodati svoju robu“.

Trgovinski odnosi Latinske Amerike sa Iranom su mnogo slabiji. Mediji ga "bombarduju" kao "zemlju koja je osporila američku imperijalističku dominaciju na Bliskom Istoku", kaže stručnjak.

Pod tim uslovima, "latinoamerički tajkuni, kojima Iran ne treba toliko koliko im treba Kina, slepo se podvrgavaju američkom diktatu. S tim u vezi, ne treba očekivati nikakav napredak u odnosima između zemalja", zaključuje Gelfenstein.