Idemo iz EU, nema više "ako"

Konzervativci će i ubuduće voditi Veliku Britaniju sa Borisom Džonsonom kao premijerom koji je dan posle apsolutnog trijumfa na parlamentarnim izborima obećao da će zemlju izvesti iz EU u poslednjem predviđenom roku.

Završićemo sa "bregzitom" na vreme, do 31. januara, nema "ako", nema "ali", nema "možda" - rekao je Džonson obraćajući se oduševljenim pristalicama.

Obećao je da će raditi "dan i noć" da se oduži za poverenje glasača. U pobedničkom govoru upotrebio je fraze "uspeli smo" i "svanula je nova zora za zemlju", koje je upotrebio i Toni Bler, kad je 1997. godine došao na vlast. Džonson je u petak stigao i da ode u Bakingemsku palatu, kod kraljice Elizabete Druge, da i formalno zatraži dozvolu za formiranje vlade. Prema skoro konačnim rezultatima, konzervativci su osvojili 364 od 650 mesta u parlamentu.

Razlaz Velike Britanije sa Evropom je sada neizbežan, saglasni su mediji širom sveta koji ističu da će Džonson moći da progura sporazum o "bregzitu" u parlamentu i izvede Britaniju iz EU. Po ocenama analitičara, to će biti najznačajniji geopolitički potez te zemlje od Drugog svetskog rata.

Džonson je u petak pozvao naciju na jedinstvo u prevazilaženju podela oko "bregzita", koje su, kako je ocenio, razdvojile zemlju.

- Pozivam sve da dopuste da počne isceljenje - rekao je Džonson ispred Dauning strita br. 10. - Ujedinićemo se okupljajući sve iz neverovatne Velike Britanije - Englesku, Škotsku, Vels, Severnu Irsku zajedno, vodeći nas napred.

Ipak, zvaničnici EU upozoravaju da će vreme za pregovore biti izuzetno kratko, jer se takvi sporazumi sklapaju godinama. Nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila da će postizanje dogovora o budućem odnosu Britanije sa Evropskom unijom biti "veoma komplikovano".
Trijumf Džonsonovih konzervativaca na izborima u četvrtak je najveća pobeda te stranke od vremena "čelične lejdi" Margaret Tačer, ali i poraz ideje laburista o raspisivanju novog referenduma za "bregzit".

Prva žrtva izbora već je "pala" - lider laburista Džeremi Korbin najavio je da će podneti ostavku posle najvećeg poraza njegove stranke u protekle 84 godine.

Ipak, da sve neće ići glatko za Džonsona na domaćem terenu upozorila je samo nekoliko časova po objavljivanju rezultata liderka Škotske nacionalne partije (SNP) Nikola Stardžen ocenom da "je sada vreme da se odluči o budućnosti i da će njena administracija sledeće nedelje pokrenuti pravna ovlašćenja za raspisivanje referenduma o nezavisnosti Škotske od Velike Britanije". Škotska nacionalna partija povećala je, inače, svoj broj mesta u britanskom parlamentu.

Za Borisa Džonsona se nikako ne može reći da je tipičan političar, o čemu svedoče i njegov izgled i ponašanje. Najsvežiji dokaz je i njegova uloga u predizbornoj kampanji. Umesto da istupa za govornicom, kao njegov rival laburista Džeremi Korbin, Džonson je, između ostalog, u Zapadnom Jorkširu pomagao da se mleko i sokovi utovare u dostavna vozila.

Kontroverznost njegove ličnosti i nekonvencionalnost, neki objašnjavaju njegovim korenima, odnosno, činjenicom da je Džonsonov otac turskog porekla. Pradeda mu je bio Osman Kemal, koji je promenio ime u Vilfred Džonson, dok je njegova baka potomak vanbračne veze kralja Džordža Drugog, što ga dovodi u rođačke veze sa velikim brojem plemića. Džonson je, inače, rođen kao Aleksander Boris de Pfefel Džonson, 19. juna 1964. godine u Njujorku, gde je proveo prve godine života.

Pristalice ga vide kao duhovitog, popularnog i privlačnog. Kritičari iz levih i desnih krugova optužuju ga za elitizam, neiskrenost, lenjost i upotrebu rasističkog i homofobičnog jezika.

Funkciju gradonačelnika Londona obavljao je od 2008. do 2016. godine, naredne dve godine bio je na mestu ministra spoljnih poslova Velike Britanije, a 24. jula ove godine izabran je za premijera. Zbog podrške američkog predsednika Donalda Trampa, kao i sličnosti u frizurama, Džonson je odavno prozvan "engleskim Trampom".