BAJDEN BACIO OKO NA GRČKU! Evropi preti novi sukob vrlo blizu Srbije, Amerika počela sa razmeštanjem vojnika, a iza svega se krije opasna igra velikih sila!

Od kako je Evropska unija istočno mediteranski gasovod proglasila projektom od opšteg evropskog interesa, istočni mediteran je postao geostrateška neuralgična tačka kontakta poprilično oprečnih i narušenih regionalnih rivala.

Džo Bajden
Džo Bajden, Foto: EPA/ETIENNE LAURENT

U tom smislu pre svega treba imati u vidu trougao Grčka-Turska-Kipar. Ovaj trougao se dopunjava i dodatno usložnjava sa Izraelom i Egiptom. Procenjeno je da su energetska nalazišta u istočnom Mediteranu efikasna alternativa za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. U kontekstu sadašnjih političkih odnosa i ekonomske opravdanosti jasno je da Evropa traži alternativu ruskom gasu pre svega radi smanjenja zavisnosti od Rusije, ali i diverzifikacije tržišta energenata. Situacije se dodatno usložnjava iz razloga što Turska nije uključena u Istočnomediteranski gasni forum, kaže u analizi za Kurir ekspert za međunarodne odnose Darko Obradović, koji je sekretar Instituta za međunarodnu bezbednost. Njegovu analizu prenosimo u celosti.

Upravo u ovom kontekstu treba posmatrati vest da SAD povećavaju broj trupa na Balkanu, odnosno u Grčkoj, koja je podigla podozrenja u Ruskoj Federaciji i Turskoj. Brojni stratezi i analitičari smatraju da je ratifikacija zajedničkog vojnog sporazuma između SAD i Grčke zapravo povećanje američkih trupa na tkz. jugo-istočnom krilu.

Američki nosač aviona USS Džordž H. V. Buš
Američki nosač aviona USS Džordž H. V. Buš, Foto: Anadolu Agency

Sa druge strane, geopolitička perspektiva je daleko složenija. Zbog tenzija u istočnom mediteranu između Grčke i Turske (obe su NATO članice), sve učestalijih povreda grčkih teritorijalnih voda, spora oko eksluzivnih ekonomskih zona i eksploatacije energenata.

Atina ima puno razloga za strah i zebnju od revizionističke politike koju vodi turski predsednik Erdogan. Turska regionalna politika postaje sve više nepredvidljiva, dok sa druge strane politika Ruske Federacije je vrlo posvećena ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva, i blagonaklono gleda na poteze Turske koji pogoduju ruskim ciljevima. Treba podsetiti na rusko-turske uloge u rata na Kavkazu, Siriji i Libiji. Sa takvim rasporedom snaga i sredstava, postojanjem strateških protivurečnosti među akterima, logično je da će istočni Mediteran postati neuralgična tačka i poluga putem koje će se meriti jedinstven pristup EU, ali i sposobnost da se Turska vrati u tokove izvornih načela članstva u NATO-u, koje je počela da napušta nabavkom ruskog PVO sistema S-400.

Sa druge strane Grčka predstavlja jednog od najpouzdanijih saveznika SAD, nalazi se na geostrateškom položaju od višestrukog značaja za Mediteran, crnomorsku regiju ali i Zapadni Balkan. Duga istorija savezništva se ogleda i prisustvom američkih vojnih baza, jedna od najvećih pomorskih baza je upravo Suda na Kritu. Usled zategnute i nepredvidljive regionalne dinamike 2019. godine Grčko rukovodstvo je ušlo u postupak pregovora radi zaključenja novog vojno-tehničkog sporazuma, za koji su Grci 2 godine lobirali na Kapitolu. Grci su uvereni da je takav sporazum i ekonomski isplativ.

S-400
S-400, Foto: EPA

Sa druge strane novootkrivena nalazišta energenata u Istočnom Mediteranu otvorila su i perspektivu snabedevanja gasom kao vid aleternative za Ruski gas. Izborom Bajdena ovakav vojni sporazum treba posmatrati i kao jačanje transatlanske saradnje, ali i kao uspostavljanje balansa snaga na jugoistočnom krilu. Svakodnevne tenzije u teritorijalnim vodama i vodama od eksluzivnog ekonomskog interesa su poremetile i ovako narušene odnose na relaciji Ankara-Atina. Na to treba dodati i ekonomsko-energetski interes izgradnje plinovoda u koji su uključeni EU i Grčka, Izrael, Egipat i Kipar. Interkonekcije se uveliko grade, Bugarska i Grčka su već spojile cevi na relaciji Aleksandropolis-Bugarska. Sa ekonomsko-energetske strane Istočnomediteranski gasovod će biti snabdevan od strane nekoliko snabdevača što samim tim ispunjava pravilo slobodnog tržišta i diverzifikacije snabdevanja, što je i za Srbiju ekonomski povoljno da na svoje tržište uvede i druge snabdevače, ali i da se pozicionira kao tranzitna država što sveobuhvatno doprinosi stabilnosti i ekonomskoj isplativosti.

Stabilnost istočnomediteranskog regiona je direktno povezana sa energetskom bezbednošću i slobodnim tržištem, konkurentnošću što direktno utiče na razvojnu perspektivu Zapadnog Balkana, u čemu Srbija ima svoj pun opravdani ekonomski interes u cilju još većeg razvoja U pogledu Grčko-Turskih odnosa ostaje nam da prognoziramo da će povećanje američkog vojnog prisustva uticati na uspostavljanje balansa u Istočnom Mediteranu sa jedne strane, ali i jačanja stabilnosti i crnomorske regije, kako bi region mogao da se okrene ekonomskim projektima, energetskoj diverzifikaciji i celokupnom razvoju. Sporovi Grčke i Turske će valjda svoje odgovore i rešenja pronaći u dijalogu koji ce biti razvojno i ekonomski orijentisan.

Povezane vesti

  • Korisnik: DEKI
    03/03/2021 - 14:44
    Američka sila može trenutno šta hoće ali nemože dokle hoće. Amerika izgubila poštovanje lažnom demokratijom i duplim standarima
  • Korisnik: Aleksa
    03/03/2021 - 01:30
    USA su srušile SSSR bez ispaljenog metka . Srušit će i Rusiju zabranom izvoza plina na Zapad.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi