ODNOS SNAGA U SVETU ĆE SE PROMENITI I NIŠTA NEĆE BITI ISTO Ove zemlje će biti vodeće supersile

Imaju veliku prednost

Šangaj, panorama
Foto: Printscreen: Twitter

Među najvećim svetskim ekonomijama će za trideset godina biti one koje su danas u razvoju i koje će prevazići trenutne ekonomske divove puput Amerike, Japana i Nemačke

I dok Bregzit, korona virus i trgovinske razmirice otežavaju ekonomske prilike, uprkos trenutnim izazovima, predviđanja ukazuju na to da će svetska ekonomija imati stabilan rast tokom narednih nekoliko decenija. Projektovano je da će se svetsko tržište udvostručiti do 2050. godine, dok će, prema predviđanju UN-a, svetska populacija porasti za 26%.

Ovakav rast će sa sobom, zasigurno doneti mnogo promena, a većina ekonomista se slaže u tome da će današnja tržišta u razvoju biti ekonomske supersile budućnosti.

Prema izveštaju pod nazivom „The World in 2050“, za 30 godina, šest od sedam najvećih svetskih ekonomija biće današnje ekonomije u razvoju, prevazilazeći Ameriku (pad sa drugog na treće mesto), Japan (pad sa četvrtog na osmo mesto) i Nemačku (pad sa petog na deveto mesto). Čak i kod relativno malih ekonomija, kakve su danas Vijetnam, Filipini i Nigerija, očekuje se veliki rast i napredak na listi u naredne tri decenije.

Stanovništvo pet zemalja koje iskazuju visok privredni rast, različito gleda na ubrzane promene koje se u njihovim društvima događaju, a koje sa sobom donose kako benefite tako i brojne izazove sa kojima je neophodno suočiti se.

Kina

Ako bi se GDP (bruto društveni proizvod) merio prema PPP (paritetu kupovne moći), kojim se usklađuju razlike u nivou cena između različitih zemalja, Kina već ima najveću ekonomiju na svetu. Iako je „Azijski džin“ napravio velike ekonomske pomake tokom protekle decenije, ekonomisti smatraju da je to samo vrh ledenog brega u odnosu na ono što tek treba da se dogodi.

Velike ekonomske promene dešavaju se pred očima stanovnika Kine. - Moj dom tokom poslednjih nekoliko godine je Industrijski park „Suzhou“, urbana četvrt sa parkovima, restoranima, tržnim centrima i saaobraćajem a pre petnaest godina, kada sam po prvi put došao u Kinu, ova oblast bila je močvara - kaže Rowan Kohll, autor knjiga „1-Minute Chinese. - Ovo je uobičajena priča za Kinu, čitava zemlja se menja - dodaje on.

Promene privlače novi sloj preduzetnika i onih koji nameravaju da iskoriste finansijske prilike koje sa sobom nosi nezaustavljivi privredni rast. Najveći kineski grad, Šangaj, mesto je gde većina pridošlih započinje svoj život u Kini.

-Šangaj je izrazito preduzetnički grad - kaže amerikanac John Pabon, osnivač „Fulcrum Strategic Advisors“.“Počev od trgovaca po pijacama u rano jutro, preko turirajućih motora na semaforima, pa do kasnih večernjih časova provedenih po kancelarijama, svi su ovde usmereni ka napretku. Međutim, kako bi mogli da rade i žive u Kini, pridošlice moraju da nauče mandarinski. Više ne važi da je dobro ako ga znate. Bez mandarinskog jezika, vaše mogućnosti da radite kao i da se krećete u društvenim krugovima su prilično limitirane, a moguće je da vam pristup tome, bez znanja jezika, uopšte i ne bude omogućen -kaže Pabon.

Indija

Očekuje se da druga najmnogoljudnija zemlja sveta postigne značajan privredni rast tokom naredne tri decenije, koji bi, prema izveštaju, u proseku iznosio 5% GDP-a godišnje, što bi je učinilo jednom od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Do 2050. godine, Indija bi trebalo da postane druga najveća ekomija sveta, čime bi prestigla Ameriku, a ujedno bi, prema projekcijama, učestvovala u ukupnom svetskom GDP-u sa 15%. Pozitivne strane ovakvog privrednog rasta vać uveliko imaju uticaj na svakodnevni život.

- Od kraja 20. veka i početka 21. veka, imao sam prilike da, svojim očima svedočim promenama koje se u Indiji dešavaju - kaže rođeni Indijac Saurabh Jindal, osnivač aplikacije „Talk Travel. - Rast ekonomije doveo je do mnogobrojnih promena u životima ljudi, od stavova u društvu, samog pulsa gradova, i uopšte spremnosti među stanovništvom da se ostvari ono što se isplanira - dodaje on.

Velika poboljšanja tokom ovog perioda desila su se na polju televizije, mobilne telefonije, korišćenja automobila, dok je putovanje avinom postalo mnogo pristupačnije, a domovi ljudi otmeniji i bogatiji.

Ipak, napredak sa sobom nosi i brojne izazove. Razvoj infrastrukture kasni za velikim brojem vozila koja zaposedaju ulice, a nedostatak regulative u oblasti saobraćaja doveo je do visokog porasta nivoa zagađenja, pogotovu u metropolama poput Nju Delhija. Privredni rast, takođe, ne pogađa jednako svakog građanina.

Stanovništvo Indije frustrirano je i stavom prema ženama u situaciji gde država prolazi kroz krizu koja se tiče silovanja i seksualnog uznemiravanja žena, navodi CNN.

- Napredak zemlje meri se time koliko poštuje prava svojih građana, tako da je pred nama dug put dok se to ne postigne. Sve dok se žene ne budu osećale sigurno na javnim mestima, ekonomski napredak ne znači ni mrvicu - kaže bloger Namita Kulkarni, koja živi u Majsoru i piše za „Radically Ever After.

Kulkarni preporučuje da svi koji žele da se nasele u Indiji, prethodno dobro prouče situaciju, budući da se pojedini delovi zemlje u velikoj meri međusobno razlikuju.

- Svaka država unutar Indije ima svoj jezik, kulturu, kuhinju i tradiciju, a države na severoistoku zemlje su moji favoriti - kaže Kulkarni.

Lokalno stanovništvo, pridošlicama takođe savetuje da ne pokušavaju da na licu mesta preslikaju komfor koji su imali kod kuće, već da se umesto toga usklade sa onim kako zemlja funkcioniše.

- Adaptirajte se na Indiju, jer se Indija neće adaptirati na vas - poručuje Jindal.

Brazil

Južnoamerička supersila trebalo bi da do 2050. godine postane peta najveća ekonomija sveta, čime bi na listi prestigla Japan, Nemačku i Rusiju. Sa obiljem prirodnih resursa, ekonomija Brazila ubrzano je rasla tokom poslednjih nekoliko decenija dok su progres remetili korupcija u državnim organima kao i inflacija.

- Bio sam svedok euforije koja je pratila brazilski ekonomski napredak na prelazu između prve i druge decenije 21. veka.Nova srednja klasa stvorena je u Brazilu, a u čitavoj zemlji se osećao ponos zbog novostečene reputacije - kaže Caio Bersot, rođeni Brazilac.

- Istovremeno, veliki gradovi poput Rio de Žaneira i Sao Paola rasli su nekontrolisano, a utisak je da se i čitav Brazil razvijao brže nego što je trebalo.Nedovoljan broj trgovačkih koridora, pruga, puteva i luka nije mogao da isprati rast privrede - kaže on.

Ipak, neki od izazova napretka učinili su da Brazil među prvima usvoji neke napredne tehnologije.

- U mnogim zemljama u razvoju, visoka stopa rasta vodi ka visokoj stopi inflacije. Kao rezultat visoke cene zaštite valute od inflacije, Brazil je postao pionir u implementaciji finansijskih tehnoloških dostignuća. Mnogo pre pojave pametnih telefona, ekvivalenti Paypal-u i Venmo-u bili su, posredstvom bankomata, dnevna rutina za Brazilce starije od dvadeset godina - kaže kulturni strateg, Annalisa Nash Fernandez, bivša žiteljka Sao Paola.

Nakon recesije koja je tokom 2016. godine teško pogodila Brazil, zemlja pokazuje znake oporavka.

- Iako se i dalje susreće sa ekonomskim izazovima, Brazil se ipak kreće u pravcu svetlije budućnosti. Brazil je jedan od svetskih „džinova“ u oblasti rudarstva, poljoprivrede i proizvodnje a uz to ima i stabilan rast sektora usluga,Takođe, primetan je i porast investranja u turizam- kaže Silvana Frappier, rođena Brazilka.

Nevezano sa stanjem u ekonomiji, pridošlice u Brazilu su uglavnom dobro prihvaćene, naročito ukoliko nauče jezik.

- Brazil je veoma prijateljska zemlja koja rado prihvata strance. Brazilci su u manjoj meri individualsti, a više društveni tipovi ljudi. Oni vole kada stranci pokazuju interesovanje za njihovu kulturu i jezik, a savladavanje portugalskog učiniće da se osećate kao kod kuće - kaže Frappier.

Meksiko

Do 2050. godine, Meksiko je viđen da postane sedma ekonomska sila sveta, čime bi uznapredovao za pet mesta na listi u odnosu na trenutnu jedanaestu poziciju. Fokus na proizvodnju i izvoz pogurali su privredni rast u prethodnom periodu dok je trenutna ekonomska situacija omela ostvarenje svih pozitivnih efekata razvoja.

- Za prethodnih deset godina ekonomija Meksika je porasla, ali ne onoliko koliko sam mislio da će porasti a svakako ne onoliko koliko bi mogla. Cena benzina se udvostručila tokom proteklih osam godina. a vrednost meksičkog pezosa je opala za 50% u odnosu na američki dolar u poslednjih 10 godina. Ipak, ako pronađete pravu priliku za posao i naporno radite novac koji zaradite mnogo će duže potrajati nego u nekim skupljim zemljama za život - kaže bloger-putopisac Federico Arrizabalaga, koji živi u Puerto Vallarti.

- Zdravstvena zaštita i prevoz su velikoj meri pristupačniji ovde nego što je to slučaj u Americi, Kanadi ili Evropi. Cena Uber-a u Meksiko Sitiju je između 4 i 10 dolara, za vožnju bilo gde po gradu - kaže Amerikanka Suzan Haskins, urednik u „International Living“, koja trenutno živi u Meridi, u saveznoj državi Jukatan. Kao i u slučaju drugih zemalja u razvoju, infrastruktura zahteva unapređenje, što bi, ukoliko se realizuje plan vlade vredan 44 milijarde za infrastrukturna ulaganja, moglo da se promeni u narednih nekoliko godina.

S obzirom na to da je svaki region u Meksiku drugačiji po pitanju klime i kulture, stanovnici savetuju one koji nameravaju da se presele da prethodno posete različite gradove i prouče situaciju. Lokalna gostoljubivost olakšava prilagođavanje, naročito u slučaju dolaska zbog učenja jezika, što je nužnost ukoliko se želi ostati u zemlji.

- Ljudi će ovde naći vremena da vam pomognu oko prepreka u komunikaciji - kaže Haskins.

Nigerija

Kao jedna od najvećih ekonomija u Africi, Nigerija bi privredno trebalo da raste do 2050. godine po stopi od 4,2% godišnje i da, tokom tog perioda, sa 22 pozicije skoči na 14 mesto liste najvećih ekonomija na svetu. I dok se država muči sa korupcijom, stanovništvo ispoljava preduzetničke sposobnosti koje zemlju guraju napred. Prema podacima „Global Enterpreneurship Monitor“ više od 30% stanovnika Nigerije su novi preduzetnici odnosno vlasnici-menadžeri novih biznisa, što je među najvećim procentima na svetu.

- Oseća se duh pojačane aktivnosti u vazduhu - kaže rođena Nigerijka Colette Otusheso, izvršni direktor „Accelerate TV“, koja živi u Lagosu. - Nigerijci su vredni radnici i za nas je sasvim normalno da radimo više stvari u isto vreme, što znači da se kod nas u svakom trenutku nešto dešava - dodaje ona.

Problemi poput lošeg javnog transporta, u slučaju Nigerije, pretvoreni su u poslovne prilike. - Postoji aplikacija slična Uber-u za takozvani „okadas“ odnosno prevoz motorom, koji je postao najviše korišćeno prevozno sredstvo iako u prošlosti nije bio veoma pouzdan.Danas možemo da pratimo „okada“ vozače baš kao prilikom prevoza i isporuka putem Uber-a - kaže Otusheso.

Stanovništvo u većini vidi budućnost zemlje kao pozitivnu ali je istovremeno zabrinuto zbog korupcije u vlasti i stranih investicija.

- Treba da budemo oprezni u tome od koga pozajmljujemo novac i kome dozvoljavamo da unapređuje našu infrastrukturu, posebno pazeći na to šta to sve nosi sa sobom - kaže Chizoba Anyaoha, rođena Nigerijka i osnivač „TravSolo“, ukazujući na istorijske primere iskorišćavanja nigerijskih prirodnih resursa i sirovina od strane drugih zemalja.

Oni koji se naseljavaju u Nigeriji, trebalo bi da odaberu Lagos ili Abudžu, kao velike gradove sa dobrim školama, hranom i noćnim životom.

- Najbolji način da se aklimatizujete ovde je uz pomoć nekog koga znate i verujete mu, a ko ovde već živi. Lako je prepoznati pridošlice i stupiti u kontakt. Sa druge strane, ne treba se naročito isticati, treba biti pažljiv i uvek svestan okruženja kao i ljudi u njemu - savetuje Anyaoha.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi